Utorak 9. 8. 2022.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Nedelja 28.11.2010.
13:03
G. Plazinić - Vesti A

Hrana će otrovati čovečanstvo

Božidar Antonijević, rodonačelnik infektivne službe u čačanskoj bolnici u najvećoj ljutnji 1985. godine napustio je rodni grad, otišao u Beograd i za kratko vreme postao jedan od najpriznatijih svetskih stručnjaka za zarazne bolesti. Zbog politike opštine i čelnika bolnice dr Antonijević više od 25 godina nije kročio nogom u čačansku bolnicu.

Infektolog dr Božidar Antonijević
 

Penzionisao se pre četiri godine u trenutku kada više nije mogao da se bori sa državnim i privatnim sistemom zdravstvenog osiguranja, farmaceutskom mafijom zahvaljujući kojoj se lečenje pacijenata svelo na utrkivanje lekara čiji lek i za koliko veću proviziju će propisati bolesniku.
 

Kakva je klinička slika srpskog zdravstva i nacije?
 

- Nezamislivo je da na teritoriji jedne države postoje dve paralelne zdravstvene zaštite. Sistem socijalnog osiguranja je takav da kod privatnika idete sa dubokim džepom, a u državnu službu idete čekajući za snimanja ili preglede po nekoliko nedelja ili meseci. Nije tajna da kada odete u državnu ustanovu da, recimo, obavite snimak na magnetnoj rezonanci, lekar vam kaže da mu je aparat neispravan i da vam svoju vizit kartu. Popodne taj isti lekar obavi taj snimak za 10.000 do 15.000 dinara. U osiromašenoj zemlji danas je zdravstvena služba veoma skupa bez obzira na to da li je u pitanju državni ili privatni sektor.
 

Da li ste u tu cenu uračunali i stepen korupcije?
 

- Korupciju omogućava mogućnost da lekar koji ordinira u državnoj službi može da radi privatno popodne. Za mene je to sukob interesa. Model savremene kontrole koja se sprovodi u svim privatnim i državnim ordinacijama na Zapadu kod nas ne postoji. Niko ne kontroliše rad farmaceutskih kuća koje lobiraju lekare da prepisuju njihove lekove.
 

O farmaceutskoj mafiji sve češće se govori, šta vi znate o tome?
 

- Samo to da svaki lekar od farmaceutske kuće sa kojom ima sklopljen prećutni ugovor o saradnji, primi još jednu platu na onu koju prima u državnoj službi u kojoj radi. Poznato je da "Roš" i "Mert" plaćaju u gotovini, a ostale farmaceutske kuće lekarima nude plaćene kotizacije za seminare, letovanja, poklone i slično. Iz tog sponzorstva se ne krije želja farmaceuta da edukuje lekara već se krije materijalna korist jednih i drugih.

Odlazak iz rodnog grada

Početkom osamdesetih uspehu tada mladog infektologa doprinela je grupa beogradskih naučnika sa Medicinskog i Veterinarskog fakulteta koji su zajedno sa njim na infektivnom odeljenju čačanske bolnice istraživali hemoralgijsku groznicu.
- Jednog dana uprava čačanske bolnice odlučila je da otkaže gostoprimstvo beogradskim naučnicima, smatrali su da je to što mi radimo opasno. Od sramote nisam znao gde ću, šta da ima kažem. Istog trenutka sam zamolio prijatelja na ovdašnjem Agronomskom fakultetu da nam ustupi prostor za istraživanje. Moji mentori nikada nisu saznali šta se ovde desilo i zašto smo odjednom promenili lokaciju. Malo kasnije u samom vrhu gradskih vlasti rečeno mi je da Čačku ne treba doktor nauka. Već sutradan 25. avgusta 1985. ja sam počeo da radim kao infektolog u Beogradu.

U Srbiji haraju zaboravljene bolesti poput šuge i tuberkuloze?
 

- Još se beleže oboljenja kao što su ovčje boginje, šarlah, mišja groznica, salmoneloza, šigeloza, šuga i druge. Najveći broj privatnih ordinacija ne prijavljuje slučajeve zaraznih bolesti iako su na to zakonom obavezni, pa je teško sprovesti mere zaštite. Nijednom lekaru koji ima privatnu praksu, recimo, nije dobra reklama da se pročuje da se kod njega leče ljudi oboleli od šuge. To je bolest nehigijene i zato se takvi slučajevi kriju. Ko je još čuo da su Romi koji su u proteklih deset godina migrirali iz Makedonije i sa Kosova igde evidentirani u Srbiji? Takvih ljudi je na hiljade. Ogroman problem su i bolničke infekcije gde nemamo nikakav podatak koliko pacijenata dođe da se leči, recimo, od slepog creva a umre od sepse. Retki su slučajevi kada se to sazna a još ređi kada se registruje.
 

Da li Srbiji preti neka nova epidemija i koji virus može da predstavlja pretnju planeti?
 

- U doba savremenih saobraćajnih sredstava svaka bolest se veoma brzo prenosi. Ono što generalno predstavlja opasnost je epidemija oboljenja digestivnog sistema zbog loše hrane i vode. Svetska zdravstvena organizacija prošle godine dala je spisak od pet najštetnijih proizvoda koje bi trebalo izbaciti iz upotrebe. Na prvom mestu je "koka-kola", pa slede zaslađivači, aditivi, pašteta i viršle. Ako se ta hrana nepravilno pripremi a koštano brašno koje se u te namirnice stavlja nedovoljno termički obradi, obavezno dolazi do oboljenja salmoneloze i brojne takve slučajeve smo imali. Opasnost može da predstavlja i nehigijena tela kao i neispravnost vode. Ako krenete po srpskim selima, videćete da svaki seljak ume pravilno da opere ruke, odnosno da protrlja svaki prst pojedinačno što sa današnjom mlađom, naročito gradskom populacijom nije slučaj.
 

Svinjski grip je prošle sezone zatvorio škole i vrtiće, da li su te mere bile opravdane ili su sprovedene kako bi se narodu skrenula pažnja sa stvarnih ekonomskih problema?
 

- Nikada nije bilo sezone da smo prošli bez gripa ali nikada se nije desilo da se digne tolika galama, kao prošle godine. Radikalne mere bile su potpuno neopravdane. Zabluda je da je H1N1 novi virus. Daleke 1918. godine kada je umrlo 20 miliona ljudi, prvi put je zabeležen taj virus. Javljao se i 1934. pa 1957, potom 1976. godine, kada je veći broj ljudi umro od posledica vakcinacije nego od samog gripa. Američki državni sekretar Donald Ramsfeld bio je vlasnik farmaceutske firme koja proizvodi lek "tamiflu". Kada je postao državni sekretar, firmu je prodao i inkasirao 576 miliona dolara. Danas postoje sudski sporovi protiv SZO zbog vakcine koja je napravljena za H1N1. Doktorka, koja je radila na proizvodnji te vakcine a odbila da se vakciniše, teško da će dobiti taj spor. Sva sreća pa Srbi nisu naivni i lakoverni ljudi, što svedoči masovno odbijanje da se vakcinišu.
 

Izolovao virus mišje groznice

* Dr Božidar Antonijević rođen je u Čačku 1. oktobra 1939. godine. Medicinu je studirao na fakultetima u Skoplju, Beogradu i Zagrebu, diplomirao je 1966. i dve godine radio kao lekar u gradu na Ibru.

 

* Od 1968. do 1985. radio je najpre kao lekar opšte prakse a potom i specijalista infektologije u čačanskoj bolnici. Daleke 1979. na području čačanskog sela Turica dr Antonijević je izolovao virus mišje groznice koji je u svetskim zdravstvenim analima ostao upisan kao virus "Čačak 17-49".

 

* Po dolasku u Beograd do penzionisanja bio je načelnik Dijagnostičkog polikliničkog centra za infektivne i tropske bolesti KCS. Bio je osam i po godina pomoćnik direktora Instituta za infektivne bolesti i šest godina v. d. direktora iste ustanove. Kao naučnik iz oblasti zaraznih bolesti boravio je u Americi, Evropi i Rusiji čak 19 puta. Autor je više od 300 naučnih radova. Bio je dugogodišnji predavač na Medicinskom i Stomatološkom fakultetu u Beogradu.

 

* Oženjen je Gordanom, profesorkom psihologije sa kojom peznionerske dane provodi u rodnom Čačku. Ima jednog sina koji živi u Beogradu i ne bavi se medicinom.

 

* Stariji Čačani pamte ga po mapi Čačka koju je držao na zidu ordinacije. Na toj karti umesto ulica, bile su ucrtane vodovodne i kanalizacione cevi. Po broju bolesnika pristiglih sa sličnim tegobama iz istog dela grada znao je pre zaposlenih u javnim preduzećima gde se dogodila havarija.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2022 © - vesti online