Slučaj Artemije: Rat demantija - ko govori istinu?
Pristalice Vladike Artemija demantovala je ranije saopštenje eparhije raško-prizrenske u kome se navodi da jerusalimska crkva ne podržava Artemija.
Pristalice Vladike, koji je u petak sveden u čin monaha, oglasile su na pomenuti demanti, tvrdeći da je saopštenje eparhije raško-prizrenske ''neistina i kleveta''.
''Iz manastira Svetog Save osvećenog, 24. novembra, upućeno je pismo u kome se navodi da su netačna tvrđenja o bilo kakvom njihovom demantiju, a uz to iznosi se kakav je stav prema Episkopu Artemiju i bezakonim odlukama o njegovom raščinjenju i kažnjavanju'', stoji u saopštenju pristalica Artemija.
Prenosimo navodno pismo koje su dobili ljudi iz okruženja bivšeg administatora eparhije raško-prizrenske Artemija u kome se, kako tvde pristalice vladike, navodi da Jerusalimska patrijaršija nikoga nije kontaktirala iz Patrijaršije Srpske.
IZJAVA
podrške progonjenom ispovedniku
Episkopu raško-prizrenskom
g. Artemiju (Radosavljeviću)
najmanjeg među monasima Serafima Agiotafita
iz Sveštene Lavre Svetog Save kod Jerusalima
Sinoć nam je stigla vest o sledećim događajima:
(a) da su mediji u Srbiji preneli vest kako Agiotafiti Sveštene Lavre Svetog Save podržavaju nepravedno gonjenog Episkopa raško-prizrenskog g. Artemija i da nameravaju da ne prime u Lavru nijednog Episkopa iz Srbije koji saučestvuje u bezakonom gonjenju i raščinjenju g. Artemija i
(b) da je Visokoprepodobni Arhimandrit g. Makarije, predstavnik naše Patrijaršije u Kataru, srpski učenik koji je studirao u Srbiji, nakon toga izjavio da je gornja tvrdnja lažna i da se Oci iz Lavre saglašavaju sa Saborom Srpske Crkve, a ne sa g. Artemijem.
Pošto se navedeni slučaj tiče monaške savesti, a pre svega Pravoslavne Vere i poštovanja sveštenih Kanona, s obzirom da, osim toga, niko iz Lavre nije ovlastio, inače poštovanog Arhimandrita Makarija, da stavi u naša usta te nepostojeće reči, prinuđen sam da dam sledeću izjavu, samo formalno izražavajući sebe, a suštinski skoro sve Oce Sveštene Lavre Svetoga Save, koja se, međutim, zbog ”razumljivih razloga”, verovatno neće oglasiti. Iz privatnih razgovora veoma dobro znam kakav je stav Otaca i Braće u vezi pomenutog slučaja, što je povremeno izražavano i Poklonicima.
Bolje bi bilo da je o. Makarije, inače blizak prijatelj i učenik Episkopa g. Atanasija Jevtića, jednoga od gonitelja Episkopa g. Artemija, jednostavno samo opovrgao da je Sveštena Lavra dala zvaničnu izjavu u vezi pomenutog slučaja.
On je, međutim, otišavši korak dalje zloupotrebio(?) naše – kako je očekivao – ćutanje, i pokušao da preobrati javno mnenje i prve utiske, predstavljajući to ćutanje kao saglašavanje sa gaženjem sveštenih Kanona od strane Srpske Jerarhije i sa političkom zaverom koja se nalazi u pozadini progona Ispovednika Episkopa Artemija; progona koji kao konačni cilj ima ukidanje nacionalnih prava Srba u Kolevci njihove svete Otadžbine, na Kosovu i Metohiji, ali i diktirano nezakonito sjedinjenje sa Papom.
Otac Makarije je iz razgovora, koje je poslednjih dana vodio sa monasima Lavre, dobro znao istinu, tj. kako mi gledamo na taj slučaj. Stoga, ispravljajući o. Makarija, istinito izjavljujem sledeće:
a) To da će srpski Episkopi biti primljeni u Lavri ne dovodi se u pitanje, s obzirom da svi posetioci bivaju primljeni. Sa druge strane, međutim, koliko srdačno će biti primljeni, pitanje je lične savesti svakoga od Otaca Lavre Svetoga Save, naspram Episkopa koji su zaboravljajući zakletve svoje Hirotonije prekršili sveštene Kanone – smenjujući, izgoneći i raščinjavajući bez kanonske osnove i suđenja ispovednika Vere i Otadžbine, Episkopa g. Artemija.
b) Nepojmljivo je, koliko god da poštujemo i ličnosti i instituciju Srpskog Sabora, da se poistovetimo sa njegovim nepravednim odlukama. Ko god ne bi želeo da bude učesnik Sabora ”kod Hrasta” (403. godine), koji je zbog političkih razloga osudio, prognao i uklonio svetog Jovana Zlatoustog, ne može se poistovetiti ni sa ovim Saborom.
v) Nedavna izjava pro-vatikanskog analitičara iz Srbije, kao i višegodišnje snažno delovanje Episkopa g. Artemija i njegovog Protosinđela Simeona protiv jeresi Ekumenizma i latinstvujuće eklisiologije Mitropolita pergamskog g. Jovana Zizjulasa, gromoglasno svedoče da se progon g. Artemija vrši zbog Pravoslavne Vere.
g) Potpuna tišina od strane srpskih Sinodalaca naspram nepravoslavnih izjava njihovog Patrijarha pre dva meseca u Austriji, čini ih odgovornim za primenu ”dvostrukih standarda i dvostrukih aršina” u njihovom osećaju za ”poredak”. Saglasno neprihvatljivim izjavama Patrijarha Srpskog:
1) jedinstvo Crkve ne postoji, nego je ono imperativ za pojedine hrišćanske denominacije; dakle, prema g. Irineju, kada kažemo da verujemo u ”Jednu, Svetu itd. Crkvu” ona nije nešto postojeće; shodno tome ”uzaludna je vera naša”;
2) povlačenje iz ekumenskog pokreta čini da Pravoslavlje postane sekta;
3) dogmatska razlika Latina u odnosu na Pravoslavlje svodi se na nepogrešivost Pape i
4) prihvatljivo je ”jedinstvo u (dogmatskoj) različitosti” [unity in (dogmatic) diversity]; nažalost, Njegova Svetost Patrijarh g. Irinej ne zna da pravoslavna crkvena savest i sveti Irinej Lionski jasno objavljuju, da ”Crkva primivši tu propoved i tu Veru, kao što smo rekli, i pored toga što je rasprostranjena po celom svetu, čuva ih prilježno kao da obitava u jednoj kući; i istovetno veruje, kao da ima jedno srce i jednu dušu, i propoveda, i uči i predaje jednomisleno (tu Veru), kao da ima jedna usta” (PG 7, 552A)”. Ne postoji dakle to umišljeno ”jedinstvo u dogmatskoj različitosti” između Crkava.
d) Na kraju, izjava zapadnog zvaničnika na Kosovu i Metohiji januara 2010. o očekivanoj smeni Episkopa raško-prizrenskog, još pre izbora novog Patrijarha g. Irineja, pokazuje da je progon Preosvećenog g. Artemija bio unapred dogovoren i isplaniran (v. Julia Gorin, Totalitarianism in service to the West, http://www.juliagorin.com/wordpress/?p=2324).
Nakon svega ovoga jasno je vidljivo odstupanje današnjeg pravca Srpske Crkve od pravilnog upravljanja Verom, pošto i samo nipodaštavanje sveštenih Kanona čini čoveka ”polovično”, a ne potpuno Pravoslavnim. Danas proslavljani Sveti Teodor Studit to jasno izražava govoreći: ”Niko ko se ne upravlja božanskim Kanonima, čak i ako smatra da ima ispravnu veru, nije Pravoslavan u potpunosti, nego samo polovično” (PG 99, 989).
Smireno se obraćajući braći Monasima Eparhije raško-prizrenske, radi Pravoslavlja progonjenim i izgnanim, koji su se privremeno zabrinuli zbog netačnih vesti od o. Makarija, potvrđujem im ono što već dobro znaju, da smo u molitvama sa njima.
Crpeći opet od Prepodobnog Teodora, ništavan i beskoristan ja, onima koji su već proslavljeni, uznosim pohvale govoreći: ”Ako je Sin Božiji, Gospod i Vladika svih, prineo radi svih Sebe na žrtvu Bogu i Ocu, koliko smo obavezni mi i šta sve nismo dužni za Njega da podnesemo i stradamo, a pre svega Monasi, koji smo se raspeli kroz odricanje, ukoliko zaista odricanje nismo učinili prividno, nego istinski?
Jer ne treba da sudimo samo po spoljašnjem izgledu (pošto je mnogo onih koji navlače maske i nisu ono za šta se izdaju), nego je jasno da se po delima sudi i ono što je spoljašnje. Ako su dakle neki u današnje vreme Monasi, neka to pokažu delima. A delo Monaha je da ne dopušta da se ma i u najmanjem menja Evanđelje – da ne bi laicima dali povod za jeres i opštenje sa jereticima, i da tako postanu vinovnici za njihovu propast” (PG 99, 1049C.D)
Nikada do sada ne bih se odlučio na ovakvo javno obraćanje, na sopstvenu inicijativu i odgovornost, da naše ćutanje nije postalo plen ekumenističke propagande i ”argumentum ex silentio” radi podrške preljubničkom zauzimanju Trona raško-prizrenskog i progonu Pravoslavnih anti-ekumenista u Srbiji.
Vitelejem
11/24. novembra 2010.
pomen Prepodobnog Teodora Studita
Prevod sa jelinskog
Arhim. Simeon
