Srpsko oranje drumova
Ni majstori u Srbiji nisu kao što su nekad bili. One, prave srpske majstorčine, što su znale zorom da banu na posao i ispune obećanje da će sve završiti tačno za pet sati ili za tri dana, odavno su negde otišle - neki u svet, neki u penziju, a ostali rade u Crnoj Gori. U Srbiji su mahom ostali neki drugi majstori, kojima su šefovi političari i koji se drže stare filozofije: "Ne mogu oni tako malo da me plate koliko ja mogu malo da radim". Pa, kad se udruže loši političari i loši majstori eto problema, eto gužve, eto probijanja rokova, sekiracije, protesta...
Eto svega onoga što se ovih dana događa u Užicu. Da bi posledice užičkog udruživanja političara i majstora bile jasne, moramo, uz izvinjenje čitaocima, krenuti od početka, odnosno od trenutka kad je počela realizacija opštinske odluke o rekonstrukciji jedne lokalne ulice.
Kad se negde početkom maja, zajedno sa nekoliko kolega, pojavio u užičkom naselju Terazije, u Ulici Vuka Karadžića, mnoge dame sa susednih terasa su se zagledale u njega. Sad, ruku na srce, i kršnog crnokosog majstor Mileta više su zanimale dame na terasama nego zemljani radovi za koje je bio zadužen.
Pivo draže od krampa
Onako, go do pasa, sav mišićav i znojav, između dva zamaha krampom ili čekićem, Mile je znao da namigne damama ili zapreti pesmom: "Pazi, mala, pazi...". Kako su stizali letnji dani, Mile je sve više vremena provodio u hladu sa flašom piva u ruci, nego sa krampom u kanalu.
I, dogodilo se ono što se moralo dogoditi: Mile je dobro trznuo na jednu udovicu iz Vukove ulice. Ona na njega, takođe! Nije mnogo prošlo, a Mile je našao curu i svom kolegi, mašinisti za upravljačem rovokopača. Tako bi Mile i njegov drug, celo leto, jedan satić, zorom, dok ne progreje, malo radili na rekonstrukciji ulice, a onda bi nastavili rabotu u komšiluku. Međutim, nešto je negde krenulo loše po Mileta i njegovog kolegu...
Ostao bez devojke
|
Pričaju i da je Mileta izgrdio šef, da je jednom došao i rekao mu da je neradnik, da zbog njega kasne radovi i da zbog takvih može da ostane bez fotelje.
Mile mu je, priča se, uzvratio optužbom da je neznalica i da on i sve opštinske glavešine koje su planirale rekonstrukciju ulice nemaju pojma o životu i da im ne bi dao dve koze da čuvaju.
Posle nekoliko dana, Mile je otišao na bolovanje. Neki rekoše da mu je pukao čir, a drugi da mu je pukao kazan za rakiju... Ubrzo je i mašinistu uhvatio grip...
Od dana kad su se Mile i njegove kolege pojavili u Ulici Vuka Karadžića prošlo je šest meseci.
Ili, kako su neki od skoro 3.000 stanara ove najveće užičke ulice izračunali, prošlo je tri meseca od predviđenog roka za završetak svih radova na rekonstrukciji ulice i kišne kanalizacije.
Ulica Vuka Karadžića danas podseća na neka od onih strašnih mesta koja su pogodili NATO projektili. Možda i još gore.
Pored ogromnih rupa i brda zemlje vide se i brda smeća, zatvorene prodavnice, kafane, vide se očajni ljudi koji proklinju sve majstore i političare koji su im rasturili ulicu i koji ih šest meseci drže u svojevrsnoj izolaciji.
Kad pukne štikla
Mnogi od njih onomad su priznali reporteru "Vesti" da bi rado pristali da u lokalnom parlamentu vide nekadašnje vladare.
- Ni Turci, ni Nemci, ni partizani, ni NATO nisu nešto ovako radili Užicu! Ej, čoveče, šest meseci rove po ovoj ulici, šest meseci ne možemo da živimo od prašine, smrada, blata, zarobljeni smo zbog njihovih radova, izvođača, podizvođača, neradnika, njihovih priča, laži... - reče Dragan Jovičić, jedan od organizatora protesta stanara Ulice Vuka Karadžića protiv svojevrsne izolacije.
- Pogledajte, nema nigde table ko izvodi radove, nema ni oznaka na građevinskim mašinama. Samo na leđima jednog radnika piše "majstor". Ni bog ne zna ko ovde šta radi, ko planira, ko finansira... Zamislite ako dočekamo zimu pored ovih rupa! - skoro su uglas zakukale Radina Anđić i Milesa Đurđević, a njihov komšija Radovan Rosić je predložio da tuže opštinu i traže nadoknadu za uništeno zdravlje i obuću.
- Prvo su raskopali ulicu da urade gasifikaciju, pa su onda nastavili sa kišnom kanalizacijom, a sad skidaju asfalt da bi uradili sve komplet. Prvo su imali para, pa sad nemaju, pa su tražili izvođača koji će im sve uraditi na veresiju, pa su jednog našli, ali je taj odustao.
Te su krenula javna preduzeća, pa su morali da prekinu kako bi završili seosku ulicu u kojoj je rođen gradonačelnik i zatim gradsku ulicu u kojoj danas stanuje gradonačelnik - reče neko od stanara.
Ovo je eksperiment
Neka mi Bog oprosti ako grešim, ali sve mi se čini da se ovde izvodi neki eksperiment sa ciljem da se vidi koliko raja može da trpi teror gospodara! - kaže Dragan Jovičić. |
Predsednik Mesne zajednice Terazije Dobrivoje Zarić imao je razumevanja za probijanje rokova na rekonstrukciji Vukove ulice.
- Najveći problem su pare. Radovi su znatno skuplji od onoga što je opredeljeno budžetskim sredstvima. Ipak, završićemo nekako.
Samo da se zna, ovi što organizuju protest, to su sve pristalice opozicije. Oni miniraju lokalnu vlast i naš rad - upozorio je Zarić.
A onda je ulicom, kroz blato i ruševine, put grada krenula dama u štiklama. Trudila se, trudila, ali nije uspela. Štikla je pukla, a onda i dama:
- 'Oćeš da ti razbijem glavudžu s ovim? - zapretila je štiklom jednom fotoreporteru.
Dvojica majstora povukli su se u dubinu kanala. Gradonačelnik i njegova raja otputovali su ranije u Makedoniju, na neko bratimljenje. Šefovi gradilišta i javnih preduzeća koje izvode radove takođe su negde otišli.
A Mile još peče rakiju!
