"Na groblju se ne igra kolo"

Dramski pisac, režiser, univerzitetski profesor Siniša Kovačević, član je Predsedništva Demokratske stranke Srbije. U intervjuu za "Vesti" objašnjava zašto je ušao u politiku, unoseći u nju sav svoj stvaralački i lični ugled, i zašto, osim novih prijatelja i podrške mnogim svojim stavovima, zauzvrat ne očekuje nikakvu ličnu korist.

Siniša Kovačević

- Bio bih najgori licemer na svetu, udžbenički Farisej ako bih nakon višegodišnjih objašnjavanja da politika nije kraći put do privilegija, način da se neko obogati, put do crnih limuzina i silikonski odrađenih sekretarica, kada bih i sam posegao za tako nečim, kaže Kovačević.

Otkud vi uopšte u politici?
- Ja sam u politiku ušao da dokažem da politika i moral mogu zajedno. Kod nas postoji to naopako shvatanje da su politika i etika potpuno odvojene, da ne stanuju na istoj adresi.

Ako je shvatate kao uprezanje individualnog potencijala da svima vama, i gradu i državi, bude bolje, onda je politika jedan težak teret, teško breme, kao jaram. Znate, nijedan magarac se ne raduje samaru, nijedan vo se ne raduje jarmu.

Kabinetlija ukida vojsku

Ostali smo bez vojske o kojoj u Srbiji postoji 250 pesama, možda i više. I to odlukom jednog kabinetlije. On je neki inženjer, ako se ne varam. On je 'ladno pristao.

'Oćeš da budeš ministar vojni. 'Oću. Jednako tako da su ga pitali hoćeš li da diriguješ filharmonijom, on bi rekao, hoću.

I sada taj čovek sebi daje za pravo da ukida vojsku u Srbiji. Kao što je Tito pokušao da ukine Boga, tvrdeći da Boga nema, jer da ga ima, videli bi ga ruski avijatičari, pa to nije uspelo, tako ovi sad ukidaju vojsku da bi za deset godina rekli, evo, mi nismo u stanju sami da se branimo, moramo ući u NATO.

Napisali ste i "Srpsku" i "Veliku dramu", šta će vama politika?
- Čovek nema prava da bude srećan, ako su ljudi oko njega nesrećni, ako se oko vas kuka i plače i sahranjuje. Može li čovek da igra kolo na groblju?

Ja sam dosta toga nasledio od oca i majke, dosta i zaradio, imam pristojnu porodicu. Ono što mi nedostaje da budem optimalno srećan, je što narod kome pripadam i koga toliko volim, grca u nesreći, nezaposlen, umoran, star, uplašen, frustriran.

U ovoj zemlji postoje dve vrste stolara. Oni koji proizvode mrtvačke sanduke žive odlično. Oni koji proizvode kolevke nemaju leba da jedu.

Trideset hiljada ljudi u ovoj zemlji umre više nego što se rodi. To je jedan Bor ili jedna Ruma recimo.

Odumire i selo?
- Selo kao paradigma nacije je umrlo. Evo, ja sad treba nešto da snimam, obilazim Vojvodinu, Srbiju, svaka druga kuća je prazna, svaka treća urušena. Imate kuću sa okućnicom od 50 ari, zgradama i pomagalima za tri hiljade evra.

Trideset generacija nečijih uspomena, iskustva, sticanja, sad treba da se proda za jedan polovni automobil koji teško da bi prošao tehnički pregled. I onda pitanje otkud ja u politici. Meni je moglo da bude fenomenalno.

Fukara laje iz čopora

Imate li probleme zbog članstva u DSS?
- Imam, u prvom redu profesionalne, ali neću da pričam o tome. Sitni su to problemi u odnosu na to koliki sam ja u plećima. A i ničija nije do zore gorela.

I vaša supruga, glumica Ljiljana Blagojević je bila proganjana zbog političkog delovanja.
- Znate, što je fukara bezočnija, nedarovitija, što je manje individualizovana, ima potrebu da laje iz čopora.

Uvek je i ona, kao i ja, imala problem sa čoporima. Nikad ta polemika nije tekla tet-a tet, nikad Pera protiv mene, nego buka i bes tih gusaka.

I bilo je. Ali, zašto u to kolo?
- Pa, eto, iz osećanja odgovornosti. Ako hoćete, reći ću jednu omrznutu reč, iz patriotizma, iz elementarnog patriotizma, dakako. Zašto u DSS?

Zato što se svi osnovni svetonazori, i etički i politički koje ona brani, gotovo podudaraju sa mojima. Volim da sam okružen čestitim i poštenim ljudima. U društvu baraba se osećam nelagodno.

Šta mislite o aktuelnoj vlasti?
- Ona se uplatkala u korupciju, politički nemoral svake vrste. Dali su sebi za pravo da se ortoped bavi urbanizmom, fizičar inostranim poslovima, politikolog policijom, prevodilac sa norveškog sportom i omladinom.

A psiholog na čelu Srbije?
- Taj psiholog daje sebi za pravo da sa mnogo prepotencije kaže da je stranka na čijem je on čelu jedino kompetentna da vlada Srbijom u ovom teškom, istorijskom trenutku ne prepoznajući do koje je mere taj teški politički trenutak sam proizveo upravo previđajući ove stvari o kojima govorim.

Nisam kod njega prepoznavao tu stranu intelektualne odgovornosti kada je kao psiholog pristao da bude ministar telekomunikacija, ili ministar vojske.

Šta mislite o tužbi Đinđićeve majke i sestre?
- Teško mi je da govorim o tome zato što mislim da su te dve ucveljene žene izmanipulisane i da su one džoker u jednoj prljavoj političkoj partiji pokera.

Hajde da uhapsimo Koštunicu, da ga namažemo katranovim perjem, obesimo na Trg Republike, sutra ujutru će evro biti 75 dinara, svi ćemo se probuditi zdravi, svi mlađi, svi ćemo imati po deset hiljada evra u banci... Koješta. Da bilo šta postoji, odavno bi Koštunica već nosio bukagije.

Dijaspora uskoro veća od matice

Pogledajte kolika nam je dijaspora. Sad smo došli do toga da smo sa Ircima i sa Mađarima, treći narod u svetu kojima je dijaspora nešto malo manja od matice. Jedva. Možda i nije. To će tek da pokaže ovaj novi popis stanovništva. Postoji strašan odliv tih nalepših, najboljih, najdarovitijih, kreativno i intelektualno najpotentnijih i biološki najpotentnijih ljudi.