Kad mlada zaplače na venčanju
Minulo je više od dve i po decenije od kako je Žarko Talijan počeo da radi kao matičar u Azanji. Talijan nam je ispričao ovu zanimljivu dogodovštinu: "Bilo je to skoro na početku mog radnog veka. Matičar Žila Jelić me pozvao da pomognem oko nekog venčanja. Mlada je bila iz Azanje, a mladoženja negde iz Vojvodine. Cela poenta je bila u tome da se venčanje brzo obavi, mladenci uzmu papir i odu. U jednom trenutku primetio sam da mlada plače..."
- Priđem starijem kolegi i kažem: Čika Žile, plače mlada! "Ajde da završimo posao, valjda vidiš da plače od sreće", ućutkivao me. Ma kakva sreća, istinski plače - bio sam ludo uporan.
Ali, njen otac se okrete meni, ispreči se pa podviknu: "Šta se ti mešaš, Žila je ovde glavni, nisi ti!" Ma, ljudi, plače mlada! - ne odustajem ja. A šta je bilo? Mlada neće da uzme muževljevo prezime. Mladoženja, mladin otac i ostali navalili, mora pa mora. Na kraju pristala je. Rodila je troje dece.
Sve manje svadbi
|
U sećanju mu je i nesvakidašnji zahtev jednog mladoženje.
- Došao je sa svojom izabranicom da zakaže venčanje - priča Žarko.
- To bi, po svim pravilima, trebalo da bude rutinski posao. Ali, nije uvek tako. Uzeo sam i od njega i buduće mlade podatke koje zakon propisuje za sam čin venčanja.
Mladoženja je stidljivo pogledao u nevestu, a potom kazao kako se njegova molba odnosi na to da prilikom venčanja, kad budem iznosio zakonom propisane podatke, izostavim ime njegove majke.
- Kako da ti ne spomenem majku? Ona te rodila i ovo je najsrećniji trenutak svake majke, pa i tvoje. "Neke majke - da, ali moje - ne", bio je kategoričan. Problem je bio u tome što su se njegovi roditelji razveli i što je rastao bez majke. Međutim, nisam mogao da mu sasvim izađem u susret.
Azanjski matičar napominje da su se poslednjih godina znatno izmenili neki lepi običaji prilikom venčanja. Taj čin u prošlosti odvijao se u crkvi. Novi Zakon o braku i porodičnim odnosima dopušta matičaru da mladencima "ide na noge". Tako se danas brakovi zaključuju i u restoranima, pod šatorom ili u kući mladoženje.
Deci strana imena
I drugi uzimaju tuđa imena, pa danas u Azanji imamo Rikarda, Roberta, Angela Evo, pre neki dan jedan veseli deda mi nudi piće. "Popi, valja se, dobio sam unuka." A kako ti se zove unuk? - upitah ga. "Marsel, Marsel se zove." |