Artemije nije raskolnik
Budući da u vrhu Srpske pravoslavne crkve (SPC) ne isključuju mogućnost raščinjenja umirovljenog episkopa raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića), kao i raskola koji bi eventualno nastao nakon toga, Vladimir Dimitrijević, pravoslavni publicista govori za "Vesti" o opcijama za prevazilaženje novonastale krize na Svetom arhijerejskom saboru koji treba da počne 17. novembra u Beogradu.
- Vladika Artemije nije ni raskolnik ni jeretik, a pravoslavni srpski narod očekuje da će Sveti arhijerejski sabor pokazati mudrost i čovekoljublje i da će se u Srpsku pravoslavnu crkvu vratiti mir i sloga.
Kako do toga doći?
- Sukob može da se prevaziđe po modelu na koji je pre Drugog svetskog rata rešen problem svetog vladike Nikolaja (Velimirovića) sa patrijarhom Gavrilom (Dožićem) i tadašnjim Svetim arhijerejskim saborom SPC.
A to je?
- Sukob između patrijarha Gavrila i svetog vladike Nikolaja bio je izazvan različitim shvatanjima o načinu na koji treba razrešiti konflikt sa vladom Milana Stojadinovića nastao zbog izglasavanja Konkordata sa Vatikanom u Skupštini Kraljevine Jugoslavije.
Naišavši na oštar otpor Crkve i naroda, Stojadinović je Konkordat povukao, ali je ostalo pitanje povratka u crkvenu zajednicu onih Srba koji su za Konkordat glasali. S obzirom na to da je u doba borbe protiv Konkordata došlo do krvave litije, da je u to vreme pod sumnjivim okolnostima naprasno preminuo Gavrilov prethodnik patrijarh srpski Varnava, kao i da su ljudi u Beogradu i provinciji bili hapšeni i ostajali bez posla zbog svog antikonkordatskog stava, vladika Nikolaj je smatrao da Stojadinovićevi poslanici Srbi treba da se javno izvine za štetu koju su naneli Crkvi i narodu.
Patrijarh Gavrilo, koji je bio Stojadinovićev prijatelj, smatrao je da preko svega treba preći brže i bez mnogo ceremonije i uz sebe je imao veći deo članova Sabora. Zbog svega toga vladika Nikolaj je podneo ostavku na članstvo u Saboru i više od godinu dana nije dolazio na saborske sednice. Odbijao je čak i da primi episkopske delegacije koje su htele da dođu kod njega na pregovore u Žiču. Stvar je bila na ivici raskola.
Kako je izbegnut raskol?
- Zahvaljujući mudrosti i odgovornosti naše predratne jerahije do raskola nije došlo, a patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj su se izmirili u manastiru Kalenić, avgusta 1940. godine kad su dali zajedničku izjavu da se mire zbog teškog vremena u kojemse srpski narod našao i želje da se Crkva u potpunosti stavi u službu svog naroda.
Kako taj model može sada da se upotrebi?
- Vrlo jednostavno. Vladici Artemiju nije suđeno na crkvenom sudu i nije lišen episkopskog čina. Uklonjen je procedurom koja nije zapisana u kanonskom pravu pravoslavne crkve niti je predviđena Ustavom SPC.
I kao što su rekli ugledni srpski pravnici u apelu za zaštitu pravnog poretka SPC, pošto nije reč o presuđenoj stvari, sve je moguće vratiti na početak da bi se situacija u SPC normalizovala i da bi se vratilo izgubljeno poverenje između vrha SPC i verujućeg naroda.
Čak i da je vladika Artemije zvanično osuđen, a nije, kao što je bio slučaj sa vladikom Dionisijem (Milivojevićem) u Americi, koji je bio raščinjen u vreme Titove vlasti, primenom ikonomije (čovekoljubljivog snishođenja radi postizanja crkvenog mira i jedinstva) takva odluka bi se mogla preinačiti. Ikonomijom je prevaziđen raskol u SPC u SAD. Treba imati u vidu amanet svetog arhimandrita Justina (Popovića), koji je govorio da se kad je u pitanju suđenje episkopu mora postupati najpažljivije.
Kad đavo umeša prste
Kad je dokazano da nije kriv i pošto ga je sud oslobodio, ko god je svetog Jovana Šangajskog pitao šta misli ko mu je od braće episkopa smestio sudski proces, on bi govorio da oni nisu krivi, već đavo jer je umešao svoje prste. |
