Jeremić: Što pre dijalog sa Prištinom
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je večeras u Njujorku da Srbija želi da što pre počne dijalog Beograda i Prištine i da bi pažnja na početku trebalo da bude usmerena na manje problematična pitanja.
Jeremić je na sednici Saveta bezbednosti UN, gde je predstavljen tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o stanju na Kosovu, rekao da EU može da ima veoma važnu ulogu u tim razgovorima i da bi nakon uspeha u rešavanju tih pitanja, dve strane mogle da se okrenu "sledećim ozbiljnijim temama".
"Fer i balansiran proces bi mogao da bude katalizator za one koji hoće da grade mostove i počnu pomirenje. Takav proces može da ojača stabilnost evropske budućnosti za Zapadni Balkan", istakao je Jeremić.
Ban Ki-Mun
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun je u svom najnovijem tromesečnom izveštaju SB, pozdravio najave skorog početka dijaloga između Beograda i Prištine i izrazio spremnost UN da u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom (EU) podrže taj proces. "Pozdravljam rezoluciju Generalne skupštine UN od 9. septembra i spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između Prištine i Beogada", ističe se u izveštaju generalnog sekretara Bana koji je predstavljen na večerašnjoj sednici Saveta bezbednost o Kosovu i Metohiji.
Ban je u dokumentu, koji obuhvata period od 16. jula do 18. oktobra, izrazio zadovoljstvo da je rezolucija usvojena na osnovu dogovora Srbije i EU, čime su stvoreni uslovi da taj proces bude nastavljen u kontekstu evropske perspektive regiona.
"Očekuje se da taj dijalog otvori novu fazu, pomogne izgradnji poverenja između strana i dovede do rešenja pitanja koja su značajna za konsolidovanje mira, stabilnosti i pomirenja na Kosovu i u regionu", ističe se u izveštaju.
Ban je napomenuo da će stoga nastaviti da ohrabruje Beograd i Prištinu da se angažuju u dobroj veri, u bliskoj saradnji sa EU.
"Verujem da je u interesu strana da taj proces što pre započnu i da iskoriste prednost pozitivnog momenta stvorenog proteklih meseci", istakao je Ban. Generalni sekretar je, takođe, potvrdio spremnost UN da doprinesu tim naporima, u bliskoj saradnji sa EU.
"UN su spremne da podrže taj dijalog, kao neophodan i koristan. Moj specijalni predstavnik je u kontaktu sa EU, da bi olakšao taj proces i o tome ću obaveštavati Savet bezbednosti", navedeno je u Banovom izveštaju. |
On je ponovio stav da Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ni eksplicitno ni implicitno.
"Naša pozicija ostaje nepromenjena, i ona je sadržana u Ustavu, mi nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ni eksplicitno ni implicitno. Velika većina članica UN nije priznala tu jednostrano proglašenu nezavisnost i ja im u ime Srbije još jednom iskreno zahvaljujem na podršci i solidarnosti", dodao je srpski šef diplomatije.
Jeremić je ocenio da UN ostaje "nezamenjivi igrač u pokrajini".
"Verujemo da je ključno za sve strane na terenu, zajedno sa SB UN, da potvrde podršku UNMIK kao jakog stuba mira i stabilnosti", istakao je Jeremić.
On je dodao da statusno neutralni UN, kao i KFOR i Euleks, ostaju jedino prihvatljiv okvir u kome svi mi možemo zajedno da radimo na poboljšanju života običnih ljudi na Kosovu, bez obzira na etničku pripadnost.
Ministar je izrazio duboku zabrinutost što se albanske vlasti u pokrajini aktivno protive takvoj ulozi UN, što potvrduje i poslednji Banov izveštaj.
"Tako nešto je za žaljenje, i ako se takva politika nastavi mogla bi da rezultira povećanom izolacijom Kosova", rekao je Jeremić.
"Nadamo se da će Priština prihvatiti konstruktivan prilaz koji nudi UNMIK, a podržava ga SB UN".
Jeremić ukazao da se u izveštaju navodi da nema promena u malom broju povratnika i da se u poslednja tri meseca samo 233 Srba vratilo na Kosovo. Šef srpske diplomatije je podsetio da je od juna 1999. godine više od 205 hiljada Srba proterano sa Kosova.
Zanijer: Deo kosovskih vlasti manje spreman za saradnju
Lamberto Zanijer
Deo kosovskih vlasti je posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde u julu, postao manje spreman na saradnju sa administracijom UNMIK-a u severnoj Kosovskoj Mitrovici, izjavio je u SB šef misije UN na Kosovu Lamberto Zanijer. Predstavljajući izveštaj o Kosovu od 16. jula do 18. oktobra, Zanijer je rekao da je u tom periodu "bilo više izazova za adminsitraciju UNMIK-a u severnoj Kosovskoj Mitrovici".
"Posle objavljavanja netačnog izveštaja koordinatora za primenu strategije Prištine za sever Kosova, u kome se baca krivica na UN za nedostatak napretka, usledila je intenzivna medijska kampanja protiv admisnitracije UN u Mitrovici”, dodao je on. Pored toga, u poslednje vreme su predstavnici Albanaca na severu Kosova sve manje skloni da sarađuju sa administracijom UN, čime otežavaju njihov posao kontakta sa zajednicama, kazao je on.
"U međuvremenu, međuetnički odnosi na severu su se izgleda pogoršali. Iako je situacija stabilna, kontinuirani incidenti predstavljaju potencijal za izbijanje nasilja", rekao je Zanijer.
On je rekao da će UNMIK i dalje biti veza izmedu zajednica i u tom cilju sarađuje sa EU i drugim međunarodnim faktorima.
Među najkrupknije događaje iz izveštaja, on je pomenuo ostavku kosovskog predsednika i kolaps kosovske vlade u oktobru. |
Jeremić je podsetio i na reči patrijarha Irineja, tokom ustoličenja u Peći, kada je pozvao na izmirenje.
"Senku na njegove reči su bacili oni koji su kamenovali autobuse vernika koji su se vraćali sa ustoličenja i plakata na kojima je patrijarh predstavljen kao ratni zločinac", ukazao je srpski ministar.
Jeremić je istakao i da vlasti u Prištini pokušavaju da rasporede Kosovsku policijsku službu na sever Kosova bez dogovora sa Euleksom, što je većina koja tamo živi shvatila kao provokaciju i podsticanje na nasilje.
Jeremić je podsetio i da su krajem septembra naoružani timovi Albanaca srušili mrežu srpskog Telekoma u južnom Kosovu, što je 100 hiljada Srba u tom delu Kosova ostavilo odsečene od sveta.
Govoreći o izborima na Kosovu, ministar spoljnih poslova Srbije je rekao da ti izbori neće biti održani u skladu sa rezolucijom 1244 i da ih neće pratiti OEBS niti će ih UN potvrditi.
"Pod takvim okolnostima, jasno je da Vlada Srbije nije mogla da pozove bilo koga od naših građana da učestvuju u njima", zaključio je on.
