Evropa o izveštaju EK: Srbi, dobro je - može i bolje
Iako suštinski negativan, jer Srbija nije dobila status kandidata za EU, izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja zapadnog Balkana nije ni sasvim loš - neki od evropskih političara smatraju da su u tom izveštaju Srbiji date smernice na putu ka Evropi, te da još samo treba uraditi par sitnica - organizovati očajno pravosuđe i regulisati nepošten reizbor sudija, iskoreniti korupciju i boriti se protiv organizovanog kriminala, sarađivati još bolje sa Haškim tribunalom, obezbediti nezavisnost regulatornih organa, regulisati "problem Kosova", osigurati nezavisnost medija i, dok dlanom o dlan - postaće Srbija kandadat za članstvo u EU...
File: Udvostručiti borbu protiv korupcije
Komesar EU za proširenje Štefan File smatra da isključivo od Srbije zavisi kada će stići do EU i da borba protiv korupcije i organizovanog kriminala treba da se nastavi udvostručenim intenzitetom.
Ključ je u odlučnom nastavku reformi, a objavljeni izveštaj o napretku poslužiće srpskoj vladi kao mapa puta po kojoj će usmeriti svoje aktivnosti i izgraditi konsenzus o mnogim ključnim pitanjima kako bi nastavila da unapređuje svoje evropske izglede, istakao je File u autorskom tekstu u beogradskom "Blicu".
On je podsetio da smatra da glavni prioritet mora da ostane saradnja s Haškim tribunalom i uspešno pronalaženje i hapšenje dvojice begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
"Ovo nije samo međunarodna obaveza, već osnovni korak ka pomirenju kako u samoj Srbiji, tako i u regionu. Nimalo ne sumnjam u posvećenost vlasti ovom cilju. Sada svi od njih očekujemo da ulože poslednji napor i privedu ovu dvojicu optuženika pravdi", istakao je File.
Drugi prioriteti obuhvataju vladavinu prava i reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i nezavisnost regulatornih organa, dodao je on.
"Dosta je toga već učinjeno i mora se nastaviti. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije treba da se nastavi udvostručenim intenzitetom. U ovim nastojanjima ne treba štedeti truda. Nepristrasno i efikasno sudstvo preduslov je za funkcionisanje demokratije. To je vitalan činilac koji građane Srbije treba da uveri u pouzdanost sudskog sistema u njihovoj zemlji", naveo je File.
Kacin: Za kandidaturu nema preteških zadataka
Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je u razmeni mišljenja sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom napredak koji je u poslednjih godinu dana na svom evropskom putu načinila Srbija i dodao da u cilju dobijanja statusa kandidata nijedan zadatak ne sme biti pretežak.
"Sada kada je Savet EU zatražio od Komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, Beograd ima priliku da razmisli o aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji. Ne sme da bude izazova i napora koji su previše teški da bi se dobilo pozitivno mišljenje Komisije", rekao je Kacin u EP.
Kacin je kazao da je, pored pitanja Haškog tribunala i Kosova, glavna briga EU je reforma pravosuđa, jer u Srbiji mora biti uspostavljena vladavina prava i kopenhaški kriterijumi moraju biti ispunjeni.
"Kada Visoki savet sudstva konačno bude izabran, biće potrebno preispitati celokupnu reformu", dodao je on.
Kacin je ocenio i da još mnogo mora da se uradi po pitanju nezavisnosti i slobode medija, u čemu su "glavne prepreke monopoli u vlasništvu nad medijima, feudalizacija medijskih kuća od političkih partija i snažno prisustvo žute štampe".
On je upozorio da Zakon o zaštiti ličnih podataka nije u potpunosti u skladu sa standardima EU i da u toj oblasti još nisu usvojeni svi neophodni zakoni.
Dežer: Uspeh Srbije, posebno u regionalnoj saradnji
Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da je Evropska komisija (EK) uočila uspeh Srbije, posebno u regionalnoj saradnji, ali da Srbija na putu ka EU mora još da radi.
Komentarišući izveštaj EK o napretku zemalja regiona u evrointegracijama, Dežer je za B92 rekao da je "EU uočila dobar uspeh u regionalnoj saradnji, što je suštinski važno".
Među pozitivnim ocenama izveštaja EK Dežer je posebno istakao regionalnu saradnju i pomirenje, kao kategorije od najveće važnosti za EU.
U tom smislu Srbija je, smatra Dežer, uradila niz veoma pozitivnih koraka i onih simboličnih, kao što su Deklaracija o Srebrenici i poseta predsednika Borisa Tadića Vukovaru, pa do onih praktičnih kao što su rad na potrazi za nestalima, demarkacija granica i drugo.
On smatra da na zamerke koje je Evropska komisija iznela u svom izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama treba gledati više kao izazove.
Ti izazovi su veoma važni i treba odgovoriti na njih, jer EK iduće godine treba da iznese svoje mišljenje o spremnosti Srbije da postane kandidat za člana Unije, istakao je Dežer.
Kao najveće izazove Dežer je označio reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije. Efikasno i pravedno sudstvo osnovna je briga i neophodnost za sve članice Unije, rekao je Dežer i dodao da tu treba revidirati usklađenost sa evropskim standardima i transparentnost.
U okviru borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala Dežer je insistirao na prevenciji, a za smanjenje javne potrošnje rekao je da bi trebalo utvrditi sistem javnih nabavki.
Pitanje pritiska na medije je veoma važno kada je reč o prijemu u EU, rekao je Dežer.To pitanje se postavlja pri razmatranju svake kandidature, a u Srbiji postoje napadi na novinare, pa čak i tri ubistva novinara koja još nisu rešena, naveo je Dežer.
Po pitanju Kosova Dežer je ukazao da je najvažnija bila saradnja Srbije prilikom izrade Rezolucije UN o Kosovu 9. septembra. U tom kontekstu trebalo bi se, smatra Dežer, pozabaviti i nizom praktičnih pitanja koja se tiču svakodnevnog života ljudi na Kosovu.
