Lekar koji je zadužio Srbe
Sudbina je htela da onkolog prof. dr Žorž Mate umre 15. oktobra 2010, baš na dan kada se pre 52 godine u Institutu za nuklearne nauke Vinča dogodio incident u kome su ozračeni srpski fizičari kojima je nepunih mesec dana kasnije spasao život prvom transplantacijom koštane srži. Tokom sankcija redovno je dolazio u Beograd da bi lečio najteže pacijente.
Čuveni lekar, koji je preminuo u 88. godini, nikada nije krio da voli Srbe. Kada ga je profesor Matea njegov prvi srpski učenik dr Miodrag Đorđević upitao otkud tolika ljubav prema našem narodu, ispričao mu je da je njegov otac ratovao na Solunskom frontu gde je upoznao i zavoleo srpske vojnike. Tako je slavni naučnik zavoleo Srbe pre nego što ih je i upoznao.
Srpskim naučnicima, ozračenim u Vinči, svi su predviđali smrt. Ali, prof. dr Mate se nije mirio sa porazom. Doveo ih je u Pariz i sledeći tezu "onoliko si zdrav koliko ti je zdrava kičma" presadio im koštanu srž.
Prošle godine, u pariskom predgrađu Vilžuif, u najpoznatijoj i najuspešnijoj onkološkoj bolnici na planeti, proslavio je 50-godišnjicu od uspešne operacije. Počasni gost bio je danas penzioner Radojko Maksić (77), koji se oporavio posle ove operacije i čitav život posvetio primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
- Profesora Matea sam upoznala 1. septembra 1984. i zavolela ga kao oca,a on mene kao svoju drugu kćerku. U to doba, moj kum Dragan Popović iz Sutomora razboleo se od raka. Profesor Mate ga je, srećom, izlečio i danas sa suprugom Vjerom ima sina Đorđu i kćerku Nađu.
Od tog trenutka prof. Mate je moja zakletva i moj bog. Sve što sam naučila o bolestima, lekovima, naučila sam od njega. Uvek mi je govorio: "Upamti, dobro se dobrim vraća, pred dobrim se sva vrata otvaraju" - kroz suze priče Parižanka Zade Đurović, osnivač i predsednica humanitarne organizacije "Dunav", koju je za dobra dela odlikovao bivši predsednik Francuske Žak Širak.
Inostrani član SANU
Tito mu je podario najveće priznanje, dobio je specijalnu zahvalnicu Ministarstva dijaspore Srbije, a zbog zasluga za razvoj medicine, nesebične pomoći našim građanima 7. maja 1981. godine profesor Mate izabran je za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Bio je i počasni član Kraljevskog medicinskog udruženja u Velikoj Britaniji, Njujorške akademije nauka i mnogih drugih udruženja. Ušao je i u najuži izbor za Nobelovu nagradu za prvu uspešnu transplantaciju koštane srži u svetu... |
Profesor Mate je na delu pokazivao svoju ljubav prema Srbima. Kada su nam zatvorili granice, putovao je do Budimpešte, potom kombijem do Beograda i do svoje druge kuće KBC "Bežanijska kosa" gde je lečio najteže pacijente.
Tamo je osnovao Centar za onkologiju koji nosi njegovo ime. Još za života postavili su mu bistu u znak zahvalnosti za sve što je učinio za pacijente i lekare ove bolnice.
- Njegove najveće vrline bili su humanost i skromnost. Jednom mi je u Beogradu dao 1.000 nemačkih maraka sa molbom da ih uručim siromašnoj Srpkinji za njenju bebu, ali da kažem od koga je. Lečio je i pomagao neumorno.
Voleo je da sedne sa Srbima i zapeva najdražu pesmu "Kalinka". Voleo je i dobro vino, a posebno lepo vaspitane ljude. Kad bi god došao u Beograd, a tokom pet najtežih embargo godina redovno je dolazio jednom mesečno, nije odsedao u hotelu već u bolnici - sa mnogo ljubavi seća se Zade Đurović.
Večno počivalište prof. dr Žorža Matea je u Arpažonu, nedaleko od Pariza. Ispratili su ga supruga Maria-Luiz, kćerka Katrin, troje unučadi i četvoro praunučadi.
Saučešće porodici je uputio i francuski predsednik Nikola Sarkozi, a Srbe je predstavljala samo Zade Đurović:
- Žao mi je što od naših nije bilo nikoga, a tolike je živote spasao...
