Strategija opstanka Srbije
Mada je osnovni smisao postojanja svake državne zajednice očuvanje i jačanje njenog identiteta i integriteta u odnosu na okruženje, Srbija se nalazi u procesu sunovrata pre svega zbog konstantnog uslovljavanja i obuzdavanja na međunarodnom planu, ocenjeno je na okruglom stolu čija je tema bila strategija opstanka Srbije.
Još jedan od razloga sunovrata Srbije je, prema rečima stručnjaka, to što njenim mahom apatičnim građanima preti da se pretvore u kolektivnog prosjaka zbog ozbiljne ekonomske i političke krize u koju država tone bez dugoročnog kvalitetnog plana kako da se ovakvo stanje prevaziđe.
Skup je organizovao magazin Geopolitika iz Beograda, a podržala Srpska narodna odbrana iz Amerike i njen predsednik Slavko Panović.
Srbija da se ne nudi EU
Sa okruglog stola je poručeno da je neophodan ekonomski oporavak i zaustavljanje korupcije, obnova industrije i unapređenje poljoprivrede, da je u spoljnoj politici nužno primenjivati princip reciprociteta, ne ulaziti u NATO i ne nuditi se Evropskoj uniji već ulazak u EU prihvatiti samo ako EU od Srbije to zatraži.
"Srbija ne bi smela da bude opsesivno usmerena na članstvo u EU, nego mora da iskoreni korupciju i ojača privredu, da radi na razbijanju stereotipne slike koju su o njoj stvorili mediji SAD i zapadne Evrope", poručio je Džejms Biset biši kanadski ambasador u Beogradu.
|
Svetu važno da obuzda Srbe
|
Nije mu jasno, kako je rekao, zašto "u spoljnoj politici Srbija stavlja sva svoja jaja u jednu korpu - korpu EU i zašto je izgubila samopoštovanje stalno se nudeći Evropskoj uniji", kad Srbija može da bude "značajan faktor na Balkanu i bez EU koja više ne nosi zlatna jaja". Zapitao se takođe"koliko puta treba nogom da te šutnu u zube da bi ti shvatio da taj koji te šutira nije prijatelj?"
"Još 1996. bilo mi je jasno da EU neće biti uravnotežena i od tada, sledeći politiku Sjedinjenih Američjih država, deluje protiv Srbije. Srbiju su krivili za sva dešavanja na Balkanu, pokušavali da je rasparčaju, bili su, između ostalog, direktno umešani u stvaranje i obučavanje UČK znajući da će Milošević morati da reaguje", rekao je Biset.
Ulazak u NATO opravdava bombardovanje
Ulazak Srbije u NATO, prema Bisetovim rečima, značilo bi opravdavanje bombardovanja tadašnje SRJ 1999. godine.
"Nema sumnje da bi NATO voleo da uđe u Srbiju, jer bi time bili u potpunosti opravdani u postupcima prema vašoj zemlji. Time bi taj predmet bio stavljen ad akta i nadali bi se da više niko neće pokrenuti kršenje prvog člana NATO povelje, u kome se navodi da se ta organizacija nikada neće služiti silom ili pretnjom sile u rešavanju međunarodnih sporova", ukazao je Biset.
|
Pričom o EU prikrivaju nesposobnost Dr Miša Đurković smatra da u Srbiji "preko korupcije spoljni svet drži korumpiranu kastu pod svojim stegama". On je ocenio da " Srbija nema političku opoziciju", jer "svi su deo jedne kaste". Đurković je mišljenja da "priča o EU nema nikakvu suštinu, već vlastodršcima služi da prikriju svoju nesposobnost", pošto im je, kako je rekao, poručeno iz Brisela da za Srbiju od ulaska u EU " nema ništa u narednih 10 godina". |
U severnoameričkim medijima, dodao je on, "ne može da se pomene Srbija, a da se ne stavi u varvarski kontekst".
"Demonizacija još traje u Americi.Malo kome su u spoljnom svetu poznata zbivanja koja su prethodila Srebrenici, malo je onih kojima je poznato da su prve zločine u BiH počinili muslimani", rekao je Biset.
Zemlje koje su podržale Srbiju u nepriznavanju albanskog samoproglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, ocenio je Biset, "osećaju se nelagodno videći da se Srbija ponaša tako kao da praktično prihvata neminovnost samostalnog Kosova i izvlači pitanje statusa Kosova iz Saveta bezbednosti UN dezavuišući Rezoluciju 1244."
S obzirom na to da je EU sada, kako je oceni istaknuti politički analitičar Srđa Trifković iz Čikaga, "postmoderna, posthrišćanska i postnacionalna monstertvorevina", jedini preduslov opstanka Srbije kao autohtone državne i nacionalne zajednice upravo je nečlanstvo u EU".
"Srbi treba da shvate da car nema novo odelo i da sada imamo mrtvu trku propadanja Srbije i tig zapadnog sveta koji počiva na lihvarskom sistemu", poručio je Trifković.
Prof. dr Boža Drašković ocenio je da je u Srbiji privatizacija urađena kroz rasprodaju bogatstva, bez razvojnih planova, uz veliku nazaposlenost radne snage i deficit u spoljnoj trgovini.
Ukazao je takođe da je model liberalnog kapitalizma plasiran zemljama u tranziciji i da otuda "imamo neutemeljen rast društvenog proizvoda koji je rastao na rasprodajama društvenog kapitala" .
