Ispostavio račun i norveškom kralju

Kuvar Milosav - Mića Matić svojim umećem u kuhinji zadivio je mnoge svetske državnike. U pauzama između zalogaja, koje su pravili tek toliko da udahnu vazduh, nazivali su nenadmašnim čudesa veštog Valjevca. Ljubomorno čuva pohvalnicu koju je davne 1977. godine potpisalo svih 2.000 svetskih državnika, za koje je kuvao na Skupu za bezbednost i saradnju Evrope u beogradskom "Sava" Centru.

A svakojakim đakonijama punio je stomake raznoraznih gurmana, od posetilaca starih beogradskih restorana, do samih kraljeva. Bio je Mića pune dve godine glavni kuvar norveškog kralja Ulafa Petog. Danas, kada je već zagazio u devetu deceniju života, rado se seća dvora, ali još rađe mnogih hotelskih kuhinja u kojima je radio i rivaliteta između kolega koji su se utrkivali za zvanje najboljeg.

- Sećam se, pre nego što sam počeo da radim za kralja, bio sam u kuhinji jednog velikog hotela u Oslu. Glavni kuvar, strah i trepet! Nikoga nije puštao blizu sebe, da mu slučajno ne ukrade recepturu. Uvek je imao samo jednu devojku da mu pomaže, ali ih je menjao na mesec dana. Što je sigurno, sigurno je... Ne znam kako i zašto, zapao sam mu za oko dok sam privremeno menjao kolegu poslastičara. Uzeo me kod sebe. Nikom nije bilo jasno zašto je baš mene odabrao, jer bilo je tu onih koji su radili i po 10 godina i crkavali su da nauče nešto od tog velemajstora. Bili su mnogo ljubomorni, ali nisam obraćao pažnju... Od tog čoveka sam takve stvari naučio da ne mogu ni da vam prepričam - seća se Mića.

Žiri kraljice Elizabete

Mića Matić u kraljevskom restoranu u Oslu

Za norveškog kralja Ulafa Petog kuvao je 1959. i 1960. Mića kaže da kralj nije bio izbirljiv, jeo je sve što mu se donese. Mića nije imao mnogo kontakta sa njim. Njegovo mesto bilo je u kuhinji. Tu je on bio kralj!

- Bio sam mnogo strog, ali pravičan. Kod mene je morao da se zna red, kuhinja je uvek morala da blista. Imao sam svoju staklenu kabinu za nadgledanje kuvara, znalo se ako izađem, a ostavim kapu na stolu, kao da sam tu... A nisam baš mnogo voleo da dođem da radim za kralja, zato sam tražio veliku platu, mislio sam da će me odbiti. A oni kažu - nema problema. Kad je kasnije do njegovog ađutanta stigao glas da tražim da i ona hrana koju jede kralj ide preko naplatne kase, oduševio se i rekao: To mi i tražimo, da se uvede red, da se sve zna...".. I poveća mi platu duplo.

A kaže uči i sad, učiće dok je živ. Samo je jednom pomislio i rekao da je veliki majstor, da sve zna...

- A onda sam imao prilike da radim sa velikim imenima svetske kuhinje i shvatio da u stvari ništa ne znam. Od tada nikada više nisam rekao da sam majstor - kaže kroz osmeh, iako je poslednji Srbin koji je davne 1975. proglašen za šampiona Evrope, a nešto kasnije i za vicešampiona sveta.

Laskale su mu titule, ali im nije pridavao puno važnosti, jer je kulinarstvo za njega velika ljubav u kojoj za taštinu nema mesta. Trema nikada nije postojala, čak i onda kada je kuvao na svetskom takmičenju čiji je pokrovitelj bila kraljica Elizabeta. Sedela je u žiriju, okružena svojom pratnjom, a Mića je svojim umećem sve oduševio i osvojio treće mesto.

Harem čorba za Jovanku

Gurmanluci za slavu Karađorđevića: Mića sa princezom Katarinom

Mnogi nekadašnji svetski državnici u slast su jeli ono što im Mića zakuva, samo u Titovu kuhinju nije smeo da zaviri...

- Nikada nisam bio član partije i zato sam bio nepodoban da kuvam za predsednika. Ipak, jeli su Tito i Jovanka po mojoj recepturi. Sećam se, radio sam u Budvi u jednom hotelu. Predsednički par stigao je u Igalo, a Tito je od svog prijatelja Gezovića, koji je bio direktor autotransportnog preduzeća, čuo kako ja mnogo dobro spremam jagnjetinu u mleku. To je i naručio da mu se spremi, a Jovanka je tražila haremsku čorbu. Zvali su sve moguće kuvare da im daju recept za tu čorbu, niko nikad nije čuo. A ja sam ga znao, naučio od onog šefa kuhinje iz Osla koga sam već pominjao. Pravi se od raznih vrsta divljači, doda se kokosovo mleko i još mnogo štošta...

Ali, nisam hteo da idem u Igalo, bio sam nešto prehlađen, a i imao sam puno posla, pa sam samo poslao recept - seća se Mića.

Znanje ne krije, recepture deli šakom i kapom, a izdao je i mnoge knjige recepata. Mnogi stari Beograđani čuvaju njegov kuvar "100 jela od pasulja". Ista ta jela mogli su da probaju i u snek baru restorana "Taš". Mnogi nisu verovali da se tolike đakonije od ovog zrna mogu spremiti, pa su neverne Tome strpljivo čekale u redu da probaju. A bilo je tu svašta... Lignje punjene prebrancem, pasulj sa dimljenom ribom, ruski pasulj sa čvarcima, pire od pasulja, salata od žutog pasulja sa rotkvicama i orasima...

- Dok sam se ja školovao, prepodne sam radio, a popodne išao u školu. Praksa svaki dan, a ne ovako, imaju praksu jednom nedeljno i tad im daju da gule krompir i peru sudove, do šporeta ne stignu i po 10 godina. Zato i ne znaju ništa. Letos sam radio u hotelu na bugarskom primorju, pozvao me jedan naš stari košarkaš da mu obučim kadar dva meseca. Pokupio naše mlade iz ugostiteljske škole, a oni ne znaju skoro ništa. Dva meseca sam jednog učio kako se pravi pire kropmir. Pitam mladu pekarku: "Dete, kol'ko staviš soli na kilo brašna?", a ona sleže ramenima. E, u moje vreme to nije smelo da se desi!