Što jača tortura, strah sve manji

Agenciji za mirno rešavanje sporova stiglo je već 500 prijava građana koji tvrde da su zlostavljani na radnom mestu, a dnevno najmanje njih 10 do 15 onih okrene telefon ove institucije. Građani Srbije su prilično dobro upoznati s tim šta je mobing, jer svega 10 odsto od onih koji traže pomoć meša zlostavljanje na radu sa drugim kršenjima radnih prava. Međutim, priznaju da su dugo razmišljali da li da prijave maltretiranje jer se plaše posledica.

"Ako to nećeš, ima ko hoće! Znaš li ti koliko njih na birou čeka tvoje radno mesto?!": Zloupotreba siromaštva i nezaposlenosti

Mobing u Srbiji se, prema istraživanjima, najčešće sprovodi nad zaposlenima u državnoj administraciji, odbrani, obrazovanju, zdravstvu, hotelijerstvu, transportu i komunikacijama.

Od 4. septembra postoji zakonski okvir da, bez bojazni, ugroženi rešavaju ovaj veliki problem.

Kao važan segment nove regulative, savetnica za mirno rešavanje sporova u Agenciji, Olga Kićanović ističe da onaj ko prijavi mobing ne može da dobije otkaz.

Radi olakšanja i ubrzanja procedure uveden je, prema njenim rečima, institut preventive kako bi se zaobišao sudski spor.

Kazna za zloupotrebe

Kazna za mobera i za poslodavca je do 8.000 evra, a Zakon osim hitne medijacije i disciplinskog postupka u preduzeću predviđa i sudsku zaštitu u parničnom postupku, čije troškove takođe snosi poslodavac na kojem je i teret dokazivanja. Zakon je predvideo i mogućnost zloupotrebe od strane radnika, a kazna za to može biti i gubitak posla. Strah od mogućnosti da im slučaj bude proglašen lažnim je, prema rečima Vere Kondić, jedan od razloga za ćutanje zlostavljanih.

Olga Kićanović

Tu se postiže nagodba zlostavljanog sa "egzekutorom", uglavnom odgovornim licem kod poslodavca. Međutim, u tom delu su napravljeni i neki propusti.

- Zakon jeste propisao obavezu posrednika u preduzeću koji treba da reaguje na žalbu maltretiranog radnika po hitnom postupku, ali nije i sankciju ako to treće lice ne ispoštuje zakon i deluje u roku od tri do najduže 30 dana - objasnila je Kićanović.

Odgovorno lice i zlostavljani radnik mogu da postignu dogovor o izvinjenju, nematerijalnoj i materijalnoj šteti, a ukoliko mirenje preko posrednika ne uspe, preostaje sud.

- Dobro je što zakon uvodi objavu presude zbog mobinga, jer poslodavci ne vole da im se kompanija u tom kontekstu provlači kroz medije, pa se uglavnom trude da taj problem ne stigne do sudova - dodaje savetnica.

Tri "N"

Olga Kićanović kao nedostatak u zakonu ističe što nije propisana zabrana osuđenom moberu da ponovo bude rukovodilac, bar u državnom i javnom sektoru.

- Mober ima psihopatološke crte i odlikuju ga tri N: nesigurnost, nestručnost i neznanje, i kada su na položaju maltretiraju i uklanjaju bolje od sebe.

Takvi se rotiraju na čelu preduzeća uz pomoć političke pripadnosti i koalicionih dogovora, pa treba uvesti da osuđeni za mobing ne mogu tri do pet godina da vode neko preduzeće - smatra Kićanović.

Zanimljivo je da do usvajanja zakona mnogi zaposleni u Srbiji nisu bili svesni da su predmet mobinga nadređenog.

Tek kada su u medijima čuli nešto više o tome počeli su da se javljaju ne samo Agenciji, već i nevladinom sektoru posvećenom ovom i drugim vidovima zlostavljanja.

Osim neznanja, presudan za ćutanje bio je i strah da će ostati bez radnog mesta koji je, prema istraživanjima u Srbiji, prvi na listi, čak ispred straha od smrti.

Tačan broj onih koji traže pomoć zbog maltretiranja nije poznat jer, kako kaže Olga Kićanović, ne postoji jedinstvena baza podataka.

Osim Agencije za mirno rešavanje sporova i Ministarstvo rada u proseku dnevno nazove pet do šest žrtava nadobudnih šefova.

Viktimološkom društvu Srbije se za dan javi troje do četvoro, a rukovodilac Službe za žrtve u tom društvu Jasmina Nikolić objašnjava da ljudi najčešće pitaju kako da se zaštite, jer zakon nije lak za tumačenje, pa se osim visokoobrazovanih ostali teško snalaze.

Udruženje "Stop mobing" prošle godine imalo je 1.281 prijavu, od čega se 684 odnosilo na maltretiranje poslodavaca u državnom sektoru, a 597 u privatnom. Među njima je 729 žena i 552 muškarca.

Najugroženija je starosna grupa od 20 do 30 godina, potom od 40 do 50, dok su nadređeni zlostavljali i 11 radnika starijih od 60 godina. Kao uzrok, u ovom udruženju ističu lošu radnu klimu, zavist, zlobu, neprijateljstvo i pritiske.

Koliko je reč o opasnoj pojavi, ne samo po psihičko zdravlje, govore i podaci da su neki od radnika trpeli i batine, skrivajući modrice da bi zadržali posao. Mobirani radnik, ukazuju stručnjaci, zapada u alkohol, nasilje u porodici i bolest, što nanosi štetu i poslodavcu.

Vera Kondić

Psiholog Vera Kondić iz "No mobinga" objašnjava da se zbog mobinga javlja više žena, gotovo dve trećine u odnosu na ukupan broj.

Atak na zdravlje onih koji trpe maltretiranje na poslu je veliki a, kako kaže Kondić, u tim slučajevima obično se javlja nesanica, anksioznost, depresivnost, nesigurnost i gubitak samopouzdanja. Posledica toga je ulazak u ozbiljnu bolest, poput kardiovaskularne, šećerne i oboljenja tiroidne žlezde.

Poslodavci vole vredne

Nebojša Atanacković

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković mišljenja je da se žurilo sa zakonom, pa se ušlo u grešku da je baziran na konfliktu poslodavac - zaposleni.

Takođe, u mnogim detaljima nije jasan, pa može doći do zloupotreba.

Uz to, Srbija nema ozbiljan pravni sistem, tako da sporovi mogu da traju godinama.

- Očekujem više pozivanja zaposlenih na mobing u državnom i javnom sektoru, jer privatnici, među kojima sam i ja, vrednog radnika gledaju kao "malo vode na dlanu" - kaže Atanacković.