Gorštak uz Tita i petokraku

Petar Bekov (61) veruje da se u divljini Stare planine može preživeti od turizma. Zato je uredio etno-kuću, otvorio mali restoran na kome se vijori zastava stare Jugoslavije, ona sa petokrakom. Pored nje je i nova srpska, pa Bugarska, pa ona sa srpom i čekićem. "Dok je Josip Broz upravljao ovom zemljom osam puta sam odlazio na more, a sada ne mogu ni do Dimitrovgrada," kaže on.

Na krovu se vijore zastave Srbije, bivše Jugoslavije i Bugarske

Na spoljašnjem zidu etno-kuće visi veliki portret Josipa Broza Tita. Dole, u kafani još jedan portret voljenog maršala. Kasnije u mnogim kućama gorštaka vidimo fotografije i kalendare sa likom komunističkog vođe.

Negde je to fotografija Tita sa tompusom, na drugima se rukuje sa Kastrom...

Svi oni kao i Petar daju slično objašnjenje.

- Dok je Tito upravljao ovom zemljom osam puta sam odlazio na more, a sada ne mogu ni do Dimitrovgrada, koji je na 16 kilometra odavde - kaže Petar koji je u principu veseo čovek i šaljivčina.

- Čudite se zastavama? Na proleće ću na krov da stavim još 40 iz svih zemalja iz okruženja, iz čitave Evrope, eno ih na tavanu. Šta fali? Proleteri svih zemalja ujedinite se! Ovde kod mene svraćaju ljudi iz celog sveta.
 

Nije zaboravio Maršala i komunizam

Potvrda Bekovih reči je knjiga utisaka koju nam pokazuje. Jedan Meksikanac Rodrigo je zapisao kako je fasciniran prirodom, hranom...

Stara planina i Smilovci nisu ostavili ravnodušnim ni grupu Engleza, Nemaca, Portugalaca, Italijana...

- Svima se ovde sviđa, samo smo mi pobegli sa vekovnih ognjišta - kaže Petar.

- Kad budu poželeli mnogi da se vrate, neće imati gde, jer su prodali i crep sa kuća.

Petar želi da otrgne od zaborava sve što može. Zato je sakupio preko 2.000 komada starih predmeta. Ljudi žele da se otarase starina i onda ih poklanjaju Petru, neke kupuje. Na proleće će, kako kaže, da otvori privatni etno-muzej. Prihod od ulaznice ići će, kaže, u dobrotvorne svrhe, na račun neke ustanove za decu ili invalide.
 

Na zidu ove etno-kafane, u kojoj kao da je vreme stalo, nema cenovnika. Na pitanje koliko košta noćenje, jedan ručak, Petar neodređeno kaže: "Ma sitno je to." Domaćin pojašnjava kako je komunizam ovde i praktično na delu.

- U ovoj kafani jede ko koliko hoće, a plati koliko može - kaže Petar.

- Nisam ja na gubitku, niko ne ostaje dužan. Svako časti koliko može, neko više, neko manje. Ako sam pekao jagnje bakšiš bude dovoljan da pokrije cenu jagnjeta. Za astal nikada ne sednu oni koji baš nemaju ni dinar u džepu.

Petar na Staroj planini tokom svih godišnjih doba živi sam. Supruga najveći deo vremena provodi u Nišu čuvajući unuke. Ovaj nesvakidašnji stanovnik Stare planine zna i desetak zanata, a u večernjim satima društvu u kafani svira melodije ovog kraja na okarini, fruli...