Ruka spasa za bivše narkomane
Štićenicima "Zemlje živih", zajednice za lečenje bolesti zavisnosti, koju je SPC osnovala pri manastiru Kovilj, iz dijaspore je ponuđena ruka spasa, odnosno obezbeđen posao za njene pojedine štićenike.
Milenko Babić (46), biznismen iz Ofenbaha kod Frankfurta, boravio je nedavno u komuni "Zemlje živih" na Čeneju kod Novog Sada i svešteniku Branku Ćurčinu saopštio:
- Oče, spreman sam da u svojoj firmi obezbedim posao za dvojicu najboljih iz ove grupe. Osim toga u najskorije vreme učiniću sve da upoznam svoje partnere sa vašom plemenitom misijom kako bi vam pomogli da što lakše obavljate ovaj težak posao. Uradiću to jer sam potpuno uveren da crkva ove ljude može vratiti na pravi put.
Milenko kaže da je srećan što ga je njegov prijatelj Radislav Radeka upoznao s ocem Brankom.
- Siguran sam da je otac Branko kadar za velika dela kao što je izbavljanje nesrećnika iz kandži narkomanije.
|
Human gest Radislava Radeke
|
Babić se iz rodnog Bosanskog Novog (današnji Novi Grad) pre dvadesetak godina otisnuo u Nemačku. Sa suprugom, ćerkom i sinom sagradio je lepu kuću na Tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici, gde često dolazi, a gde mu živi brat sa porodicom.
Nije se kaže dogodilo da doputuje u otadžbinu, a da ne poseti rodni kraj i svoje Krajišnike. Tamo živi i njegova majka Mileva.
- Uvek me dočeka sa pitom zeljanicom. Kad bih imao više vremena, tamo bih ga proveo, nigde nije kao u zavičaju - kaže Milenko koji je u stanju da sa nekoliko mobilnih telefona istovremeno kontaktira sa brojnim poslovnim partnerima, ali i rodbinom i prijateljima u Srbiji i Republici Srpskoj.
Otac Branko Ćurčin je Milenku Babiću ispričao da je "Zemlja živih" formirana sa blagoslovom episkopa bačkog Irineja i da ovakvi centri sa psiho-socijalnu rehabilitaciju i resocijalizaciju rade još u Vilovu, Brajkovcu kod Lazarevca, Vitkovcu kod Aleksincu i Krčedinu, gde su samo muškarci, kao i u Bačkom Petrovom Selu pod čijom krovom su žene.
- Želimo da pomognemo svima koji se osećaju umorno, neostvareno, promašeno, razočarano, zavisnicima i onima koji to nisu, tužnima i siromašnima u srcu. Verujemo da hrišćanski život svojom punoćom daje istinski odgovor na ljudski nemir uz molitvu, rad, iskreno prijateljstvo, istinu i odricanje. U našim bratstvima se ne puši, nema alkohola ni televizije. Ovde na Čeneju je 20 ljudi. Najmlađi ima 23 a najstariji 38 godina. Peku hleb, čiste po kući, rade u bašti, na njivi, druguju sa životinjama, rezbare. A uslov za ulazak u zajednicu samo je jedan - želja za menjanjem. Ostaju od jedne do tri godine što zavisi od lične istorije pojedinca, njegovih navika i sposobnosti, ali i od toga koliko je prihvatio zajednicu. Ovo nije bolnica nego škola života - ističe otac Branko.
- Snalazimo se da im obezbedimo neophodno - kaže otac Branko. - Nije lako, ali uspevamo zahvaljujući Milenku i mnogim drugima iz dijaspore koji su obezbedili prilične sume novca. Želim da istaknem sveštenika u Čikagu Miloša Vesina koji je do sada poslao više od 100.000 dolara. Pomogli su i sveštenici iz Belgije i Nemačke Jakov Marković i Branislav Čortanovački, pa Novosađanin Boro Rudić koji živi u Pragu. Ljudi poput Milenka Babića i Radislava Radeke duboko shvataju značaj ovog poduhvata koji je živo svedočanstvo da droga nema poslednju reč.
