Nemci vratili srpsku svetinju
Nestali Časni krst manastira Žiča, koga je po završetku Drugog svetskog rata nepoznati nemački vojnik poklonio Katoličkoj nadbiskupiji u Paderbornu, a Nemačka ga 19. oktobra ove godine vratila Srbiji, nedavno je predstavljen u manastiru Žiča.
Jeromonah Jakov i protojerej stavrofor Ljubinko Đorđević kazali su ovom prilikom da su sedam godina trajala nastojanja Srpske pravoslavne crkve i diplomatije da krst bude vraćen, a pripada manastiru Žiča i još više celom srpskom narodu, jer ga je 1899. godine ovoj svetinji poklonio kralj Aleksandar Obrenović povodom svog miropomazanja.
- Konačno je završena misija vraćanja Časnog krsta u Žiču. Evo, ovde je pred vama, zahvaljujući zajedničkim naporima.
Međutim, sve do 1991. godine nije se znalo gde se nalazi. Ipak, zahvaljujući Tomislavu Markoviću, protiv Srpske pravoslavne crkve i parohu iz Dortmunda, koji ga je kao izložbeni eksponat primetio u muzeju ove biskupije, saznali smo gde je - rekao je stavrofor Ljubinko.
Delo prizrenskih majstora
|
Jeromonah Jakov iz manastira Žiča bio je član delegacije Srpske pravoslavne crkve kojoj je u ambasadi Srbije u Berlinu vraćen Časni krst i on ga je prvi uzeo u ruke.
Dok ga je lagano vadio iz drvene kutije postavljene crvenim plišem, prisutnima je zastao dah. Reč se nije čula, a onda su počeli da sevaju blicevi. Posle dugih decenija boravka u Nemačkoj, u manastirskoj trpezariji je najsnažniji osećaj kod svih bio da se krst ,"vratio kući".
- Gledaj ga, čini mi se da sija više od reflektora, šapnuo je kolegama jedan novinar dok je svetlost isijalavala iz krsta, obasjavala freske na zidovima i sve okolo.
Sedam godina su trajala nastojanja da se krst vrati manastiru. Prilikom primopredaje u Berlinu, naš ambasador Visković se zahvalio nadbiskupu paderbornskom Francu Jozefu Bekeru. Ovaj čin, nadbiskup je nazvao znakom dobre volje, kazao je jeromonah Jakov.
Nikada se neće saznati ko je bio nemački vojnik koji je krst iz srpskoig manastira doneo u svoju zemlju. U jednom se svi slažu! Sigurno je bio vernik i hrišćanin. Jedino tako se može objasniti činjenica da ga nije prodao ili uništio, već ga je poklonio katoličkoj nadbiskupiji.
Božji dar
|
