Za istog gazdu posao kod kuće?
Kada sam u oktobru 2007. posetio Baden-Virtemberg, bio sam prvi član Vlade Srbije koji je došao u Štutgart u poslednjih 30 godina. Za poslednje tri godine predsednik Tadić je boravio ovde dva puta, kao i neki ministri, što najbolje pokazuje da se naša saradnja odvija u dobrom pravcu. Za sada imamo dve investicije, jednu sa kompanijom "Geze", koja u Zrenjaninu pravi metalne prozore i vrata, a drugu sa kompanijom "Reum". Uskoro će naše Ministarstvo nauke potpisati sporazume sa univerzitetom u Ulmu, kao i sa Tehnološkom zonom iz Tibingena. Blisko smo sarađivali i na izradi Dunavske strategije. U vremenu koje dolazi očekujem više investicija, kaže Đelić u razgovoru za "Vesti" .
Kako naši ljudi iz dijaspore mogu da se uključe u te projekte?
- Sve zavisi od toga šta rade. Visokokvalifikovani radnici će moći da nastave da rade u svojoj struci kod kuće.
Možda čak za istog poslodavca ili nekoga iz tog sektora, sa nešto manjom platom, ali sa uverenjem da će to radno mesto biti stabilno.
Verujem da će najveći broj radnih mesta doći kroz direktne investicije, gde će kompanije tražiti nekoga ko istovremeno zna struku i govori oba jezika. Tu vidim šansu za našu dijasporu iz Nemačke.
Dijaspora je voljna da investira u zemlju, ali je birokratija i dalje koči u tome?
Demokratija, siromaštvo i azil
Na našu sugestiju Bavarska i Belgija su ukinule novčane naknade za ljude koji traže azil.
Uskoro će se to desiti na čitavoj teritoriji Nemačke i u Švedskoj. Neki naši građani su dolaziti u strane zemlje i samo zbog tog novca tražili azil.
Ne može neko iz demokratske Srbije da dobije azil, siromaštvo nije dovoljan razlog. Mi ćemo takvu politiku u budućnosti saseći. Ne može grupa od 2.000 ljudi, koliko je tražilo azil u Nemačkoj, i 3.000 u Švedskoj, da ugrozi većinu stanovništva i da dovede u pitanje beli šengen. |
- Uslovi u Srbiji su svake godine bolji. To su prepoznali i investitori koji su u poslednjih 10 godina uložili 15 milijardi evra. Međutim, sve zavisi od opština. Ima onih poput Inđije gde se stvari odvijaju glatko, kao i onih drugih kod kojih je dosta teže doći do određenih dozvola.
Kada će u otadžbini stvari krenuti nabolje?
- Bilo je krenulo između 2003. i 2008. godine, a onda je došla kriza. Oporavljamo se polako. Ukinute su vize, dobićemo status kandidata krajem sledeće godine, sve veći broj investitora Srbiju razmatra kao poželjnu destinaciju...
Situacija jeste teška, nezaposlenost je porasla sa 14 na 19 procenata. Imamo zamrznute plate i penzije, dinar slabi prema evru, mnogi ljudi žive teže nego pre dve godine.
Srbija je dobila zeleno svetlo za kandidaturu, kada će da uđe u EU?
- Do 2016. godine tehnički ćemo biti spremni za to, a kada ćemo ući, videćemo. U narednih 14 meseci ćemo morati da radimo na seriji reformi, da se bavimo zakonom o restituciji, zaokružimo reformu pravosuđa.
Tu je i nastavak saradnje sa Haškim tribunalom. Ukoliko naše reforme budu dovoljno jake, onda bismo mogli da mislimo o početku procesa ulaska u EU do kraja mandata ove Vlade, a to je preleće 2012. godine.
Jugonostalgija i pasoši
|
