I finansiranje stranaka "na tapetu" EU
Donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka jedan je od uslova koje Srbija mora da ispuni na putu evrointegracija, a poslanici vladajuće većine kazali su da je nacrt tog akta završen i izrazili očekivanje da će se on uskoro naći pred Vladom Srbije, a potom i u najvišem zakonodavnom telu.
Da bi stekla status kandidata za člana EU, Srbija mora da realizuje "deset evropskih zapovesti", među kojima je i donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka, a koji će, prema očekivanjima nadležnih, omogućiti da finansiranje stranaka bude transparentno.
Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić rekla je da je radna verzija zakona završena, da na nju nema primedbi, tako da će taj akt vrlo brzo stići u Vladu Srbije, a potom i u parlament.
Ona je posebno pohvalila odredbu kojom se ukida limit finansiranja stranaka iz privatnih izvora, oko čega su se, kako je rekla, svi složili.
Prema njenim rečim, ta stranka nema suštinskih zamerki na Nacrt zakona o finansiranju političkih stranaka, već samo tehničke primedbe, poput uplate mesečnih članarina na žiro račune stranaka.
Esad Džudžević iz poslaničke grupe manjina je, takođe, zadovoljan Nacrtom zakona o finansiranju političkih stranaka, ali, ipak, ima primedbe na uvođenje instituta depozita u predizbornoj kampanji, čime će, ocenio je, stranke manjina biti oštećene.
Džudžević je objasnio da će na taj način biti oštećene stranke manjina koje na izborima osvoje jednog ili dva poslanika, jer će dobiti manje sredstava, te da će to pokušati da isprave primedbama radnoj grupi ili amandmanima kada taj akt stigne u parlament.
On je izrazio sumnju da će zbog toga manjinske zajednice biti obeshrabrene da učestvuju samostalno na izborima, te da će zbog toga učestvovati na listama većinksih stranaka.
Poslanik LDP Zoran Ostojić kazao je da je ta stranka imala dosta predloga, ali da uglavnom ništa od toga nije prihvaćeno i naglasio da bi novi zakon trebalo da ima "kontakt sa realnošću". "Nije poenta donositi akt koji će biti neprimenljiv", napomenuo je Ostojić.
On je dodao da je transparentno uređenje finansiranja stranaka uslov na putu prema EU, da je zakon trebalo ranije doneti, što, prema njegovom mišljenu, nije urađeno zbog nedostatka političke volje.
Ostojić je kritikovao rešenje da su stranke u obavezi da pred izbore polože depozit od 100.000 evra dodajući da mu nije jasno kako stranke da obezbede toliki novac pre izbora.
Nacrt tog zakona, koji je javnosti predstavljen krajem septembra, između ostalog, predviđa da će političke stranke svaki prilog čija vrednost na godišnjem nivou prelazi prosečnu mesečnu zaradu morati odmah da objave na sajtu.
To rešenje predviđa i da "fizička lica za redovan rad političkim subjektima na godišnjem nivou mogu da daju najviše 20 prosečnih mesečnih zarada", dok je maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou za pravna lica - 200 prosečnih mesečnih zarada.
Stranke su dužne da uplatu tih novčanih sredstava prime sa tekućeg računa davaoca, dok je davalac priloga, koji obavlja privrednu delatnost, dužan da političkom subjektu dostavi izjavu ili potvrdu nadležnog organa da je izmirio sve obaveze po osnovu javnih prihoda, da ne obavlja, niti da je u poslednje dve godine obavljao delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora, kao i da dostavi podatke o svojoj vlasnickoj strukturi.
