Opelo za Staro zdanje
Dvor Staro zdanje u Aranđelovcu. Raskošna građevina koja je pripadala dinastiji Obrenović reprezentativni je primerak arhitekture srpskog romantizma. Izdaleka, impozantno deluje nasred parka Bukovičke Banje i skoro da ništa ne sluti na užas.
Ali, svaki naredni korak svedoči o tome kako je ljudski nemar uspeo da uništi jednu od najlepših srpskih palata, koja je, inače, kulturno dobro pod zaštitom države.
Na zaključnim vratima polupanog stakla su zakucane letve. Na prozorima lelujaju poluodvaljene žaluzine. Tek unutrašnjost krije scenario na kome bi, da je živ, i Hičkok pozavideo.
Zla kob
|
Jedina vrata kroz koja može da se ude u zdanje od 9.000 kvadrata vode na prvi sprat, ali kroz gomile otpalog kreča, maltera, izmeta, polupanog nameštaja. Svuda su pivske flaše, opušci, stari cenovnici, ostaci ogledala.
Pored vitraža dolazi se do Kneževe sale u kojoj su se nekada održavali glamurozni balovi sa krunisanim glavama, bogatim trgovcima, viđenom gospodom. Stizali su iz Beograda i drugih gradova da vide i da budu viđeni.
- Odluku da sagradi dvor doneo je knez Miloš Obrenović 1859. prilikom njegove poslednje posete Arandelovcu. Zamisao je bila da to bude Skupština Kneževine Srbije. Gradnja je počela pet godina posle njegove smrti i trajala sve do 1872. godine. Potpuno završenog nije ga video ni njegov sin knez Mihailo. Svega nekoliko dana pre nego što je stradao u Košutnjaku 1868. bio je u Starom zdanju - kaže Olivera Ljubić, direktor Turističke organizacije u Aranđelovcu.
U Kneževoj sali, umesto taktova čeških polki i šuštanja svile i satena, sada zlokobno duva promaja medu buđavim dušecima po podu, kroz ostatke zavesa od bordo somota.
Jedini svedok da je to nekada bilo mesto glamura su četiri kristalna lustera. Do skora ih je bilo pet, ali je jedan ukraden. Na mestu gde je bio klavir sada je nekoliko polomljenih stolica. U toj sali, kažu letopisi, mladi oficir Živojin Mišić je upoznao svoju buduću suprugu, Nemicu Lujzu Šulc - unuku nadzornika radova i glavnog zidara zdanja.
- Rizično je. Ulazite na sopstvenu odgovornost - reče nam jedan Aranđelovčanin.
Bio je u pravu. Podovi su prekriveni đubretom, ustajalim barama. U okvirima prozora su kosturi od ptica koje nikada nisu uspele da nađu izlaz. Kroz hodnike, kao opelo za Staro zdanje, odjekuje kapanje vode.
Rizično je kretati se u tim lavirintima užasa u kome su polomljeni lavaboi, razvaljeni kreveti, stolovi, stari telefoni, vrata koja jedva vise na šarkama... Staro zdanje danas čeka da ga neko spase pre konačnog sloma.
Sijao je u punoj raskoši do majskog prevrata 1903. i kraja loze Obrenovića. Kada je tri godine kasnije izgrađena pruga uskog koloseka iz Beograda su svakodnevno stizali gosti u Staro zdanje, koje pretvoreno u hotel. I tako je bilo do pre pet godina.
Tada je "Bukovička Banja a.d." zaključala zdanje i katanac predala državi...
Od poznatih državnika dvor je 2002. posetio pokojni premijer Zoran Đindić. Sa terase je rekao da "želi da za proslavu 200 godina srpske državnosti hotel bude spreman da primi najviše zvanice". Predanje kaže da je na toj istoj terasi mladi knez Mihailo Obrenović napisao jednu od svojih najpoznatijih pesama "Što se bore misli moje"...
