Pooštren izlazak iz zemlje zbog azilanata
Svi koji budu sumnjivi kao potencijalni azilanti u EU, moraće na izlasku iz Srbije da odgovore gde i zašto putuju i koliko novca imaju, ali i da svoje tvrdnje potkrepe dokazima, najavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Ivica Dačić najavljuje da će na granici najviše kontrolisati organizovane ture sa područja koja su poznata po velikom broju azilanata ka EU. "Ovi putnici će morati da odgovore gde idu i zašto, da li imaju novca...", rekao je Dačić.
Na udaru će se prvo naći agencije, koje su poznate policiji, jer su prevozile putnike koji su već deportovani iz Belgije. Sumnja se da te agencije i dalje nesmetano rade. Posredstvom njih građani iz Preševa do Belgije mogu stići za 70 evra.
U Bujanovcu svi znaju da njihovi sugrađani masovno pokušavaju da dobiju azil u nekoj od zemalja EU. Ipak, predsednik opštine Šaip Kamberi rekao je juče da nema informacije o masovnom odlasku građana.
"Moj stric je otišao nedevno i sada živi od socijalne pomoći od 700 evra. Ja o toj plati ovde mogu samo da sanjam", kaže Albanac T. H. (30) iz Trnovca.
Dobrivoje Stevanović iz Bujanovca, bivši radnik "Hebe", kaže da su ljudi očajni jer nemaju od čega da žive i da su zato spremni na rizik!
"Ako im uspe dobro je, ako ne, vrate se. Moji kumovi su otišli s četvoro dece i nadam se da će se snaći", priča Stevanović.
Iz Bujanovca otišlo 10.000 ljudi
Podsetimo, umartu je iz Belgije u Preševo vraćena grupa od 44 azilanta, a zvanično je, do 10. marta, 447 Albanaca zatražilo azil u ovoj zemlji. Nezvanično, brojke su mnogo veće, pa poznavaoci prilika tvrde da je otišlo čak 10.000 ljudi. Samo je preševska turistička agencija "Mimoza 93“ prevezla, po priznanju Seada Etemija, vozača u agenciji, 2.000 ljudi! A "Mimoza“ i dalje vozi, i ne samo ona. |
Broj građana koji traže azil u Švedskoj, Belgiji ili Nemačkoj duplo je veći nego prethodnih meseci. Ipak, to neće ugroziti bezvizni režim, ukoliko Srbija ozbiljno pristupi kontroli putnika u EU. To je stav Evropske komisije, a i premijer Cvetković je juče istakao da će država učiniti sve da reši to pitanje.
Vladimir Petronijević, izvršni direktor "Grupe 484", koja se bavi evropskim integracijama, kaže da je pred državom, a naročito policijom težak zadatak kada je u pitanju rešavanje problema.
"Nije jasno kako neko može na granici da se okvalifikuje kao potencijalni azilant, a da se time ne ugrozi njegovo pravo na slobodu kretanja, koju mu garantuje Ustav - ističe Petronijević.
On je pozvao građane Srbije da ne nasedaju na prevaru pojedinih agencija i posrednika koji im nude lažna obećanja o mogućnosti dobijanja političkog azila u zemljama EU, jer je to nemoguća misija.
"Podaci govore da azil najčešće traže građani romske i albanske nacionalnosti. Njih 80 odsto su Romi, 18 odsto Albanci i svega dva odsto ostali", kaže Petronijević.
Melkior Vatle, državni sekretar u belgijskom ministarstvu za migracije, apelovao je juče u Bujanovcu na građane s juga Srbije da ne podnose zahteve za azil u Belgiji, jer ga neće dobiti.
"U septembru smo dobili 150 zahteva za azil od ljudi sa ovih prostora. To je dvostruko više nego prethodnog meseca. Tim ljudima ne možemo da damo ekonomski azil, to je nepoznata kategorija. Njima neko manipuliše, obećavajući im posao u zemljama Zapadne Evrope", rekao je Vatele posle sastanka sa rukovodstvom Bujanovca i Preševa.
Komesar EU za unutrašnje poslova Sesilija Malmstrom uputila je juče pismo ministrima unutrašnjih poslova Srbija i Makedonije, zemalja iz kojih dolazi najveći broj onih koji traže azil, sa zahtevom da "bez odlaganja" preduzmu korake za rešavanje ove situacije. Malmstromova je poručila da je taj trend "ekstremno zabrinjavajući" i da bi mogao da "ugrozi čitav sistem vizne liberalizacije na zapadnom Balkanu".
