Krvarili smo za albansku fukaru
Nemam posla, a nemam ni zdravlja. Bio sam vojnik OVPMB (Oslobodilačke vojske za Preševo, Bujanovac i Medveđe). Sad smo ostavljeni sami sebi, da se snalazimo kako znamo i umemo. A nismo znali šta ćemo sa sobom ni pre rata, pa ni sada.
Ostali smo puka sirotinja koju su albanski političari iskoristili zarad svojih ličnih interesa. Oni se obogatiše, izdadoše ciljeve borbe, a mi ostadosmo ubogi i gladni prepušteni ulici - počinje ispovest Albanac sa juga Srbije, koji je pristao da ispriča svoje nevolje, ali ne pod imenom i prezimenom.
Deluje umorno, mota duvan, cigaretu ne gasi. Lice izborano, jagodične kosti istrčale, obrazi usahli. Ispucale usne vlaži jezikom, ne zna šta će sa rukama, lomi prste i kroz duvanski dim nastavlja da priča prepun gorčine. Mlad čovek, a žuč se cedi iz svake njegove reči.
- Sada se svi koji smo se borili pitamo zašto? Nikad nas više ne bi prevarili. Ali to nije uteha. Ima nas 29 ranjenih, 12 ili 13 težih invalida. Bilo je i mrtvih. Čim se rat završio, odmah su nas bacili na smetlište zaborava. Smetali smo albanskoj političkoj vrhuški u Bujanovcu i Preševu u ostvarivanju njihovih privilegija koja im je vlast donela. A, na vlast smo ih doveli mi. Svojom krvlju i zanosom - ogorčen je bivši vojnik OVPMB.
Propaganda za sirotinju
Vojska OVPMB počela je da se stvara odmah po okončanju NATO bombardovanja i završetka rata na Kosovu i Metohiji.
- U selu Dobrosin, u zoni bezbednosti osnosvali smo prvi odred. Izašli smo na jedno uzvišenje i postrojili se 26. janura 2001. godine. Bilo nas je 30 do 40 boraca. Kada se pročulo, krenulo su masovno da nam se priključuju mladi momci sa sela. "Politički komesari" su znali svoj posao. Propaganda je činila svoje. Malo je trebalo da nas neko okupi i obeća da ćemo se izboriti za teritorije gde živi albanska većina i pripojiti ih Kosovu - priča naš sagovornik.
Humanitarna pomoć nestalaNekadašnji pripadnici OVPMB najviše žale zbog dve stvari. |
- Ipak, to nije bio naš glavni cilj. Svi smo bili sa sela, iz siromašnih porodica. Živeli smo bedno, od danas za sutra. Mnogi su bili na putu kriminala, već zabrazdili u krađe i prevare. Obećavan nam je posao, govoreno da više nikad neće biti gladi i da nas čeka vreme u kome ćemo stvarati porodice i podizati decu od svog rada. To nam tada nisu dozvoljavali Srbi, tako su govorili.
Kada je dozvoljeno srpskoj policiji i vojsci da se vrati u Zonu bezbednosti, vojnici su shvatili da se dešava nešto sasvim drugo.
- Govorili su nam da smo pobedili, samo još da se to ozvaniči politički i onda dolazi ono što je obećano - posao i normalan život dostojan čoveka. Nije nam bilo jasno što smo se smrzavali u rovovima i zemunicama. Ipak, većina je bila zadovoljna što će naši na izborima dobiti vlast i ispoštovati nas - navodi sagovornik.
Na izborima posle sukoba učestvovala je i PDP (Pokret za demokratski progres). Pokret koji je nastao od pripadnika i pristalica OVPMB.
- Bilo je agitovanja, moramo da glasamo za naše predstavnike, a oni će brinuti kasnije o nama. Glasali smo svi, naše familije takođe. Glasali smo i PDP je dobio deo vlasti u Bujanovcu i Preševu. Predvodili su nas Jonuz Musliu i Orhan Redžepi. Slavili smo pobedu... Koja prevara - priča bivši albanski borac.
Posao za familiju- Invalidi nemaju prava ni na kakvu pomoć. U početku su sagrađene dve-tri kuće za borce i to parama stranih donatora. Važno je da oni koje smo doveli na vlast žive kao bubrezi u loju. Zaposlili su čitave familije, preskaču se po javnim ustanovama, ali za nas borce posla nema. Kao da smo kužni, kao da nas se stide. Mnogo smo ogorčeni na njih, nezadovoljstvo je veliko. Neće ni njihovo dugo trajati. Svako vreme iscuri - priča prevareni Albanac.
|
Mnogo njegovih saboraca danas živi u bedi. Bez ikakvih sredstava za život, iznevereni i poniženi od celokupne albanske političke elite u Bujanovcu i Preševu mnogi su pokušali da sreću potraže na Kosovu i inostranstvu.
- Većina njih bila je bez sredstava za život, poticali su iz siromašnih, neobrazovanih porodica. Jedina pomoć bila je u hrani i nešto u novcu koji su ljudi prikupljali za Bajram i druge praznike. Mnogi su otišli u inostranstvo i na Kosovo, ali su tamo bili laka meta za uvlačenje u svet kriminala. Većina je osuđivana zbog raznih krivičnih dela i nalazi se po zatvorima. Mi koji smo ostali smo skrajnuti od svih dešavanja, da ne bi morali očima da nas gledaju - ističe sagovornik.
U sobi dim štipa za oči. Albanac sav u znoju.
- Niko od naših političara, koji su nas vodili u rat sa srpskom vojskom i policijom, nije stao u našu zaštitu. Njih interesuje samo da ih ne ometamo u lepom životu koji smo im omogućili. Nisu nam dali šansu da radimo i živimo normalno. Sve što su mogli oteli su koristeći vlast. Albanski poolitičari su nas izdali, njima neka idu na dušu svi poginuli, ranjeni, poniženi, uvređeni...
