Osuda zločina nad Srbima i žrtvama NATO-a
Predlogom deklaracije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, o kojoj će poslanici raspravljati u četvrtak, 14. oktobra, najoštrije se osuđuju zločini tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina i izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja.
Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločine nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji i poziva parlamente drugih zemalja, pre svega sa prostora bivše Jugoslavije, da osude te zločine, piše u Predlogu deklaracije, koji je objavljen na sajtu republičkog parlamenta.
Skupština Srbije u predlogu tog dokumenta izražava i žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja i uverenje da mir i stabilnost počivaju na poštovanju međunarodnog prava, te poziva sve međunarodne činioce da tragaju za mirovnim rešenjima kako se takve žrtve nikada ne bi ponovile.
Srpski parlament daje i punu podršku državnim organima Srbije u čijoj je nadležnosti da istražuju zločine, prikupljaju dokaze, preduzimaju gonjenje, ostvaruju saradnju sa međunarodnim organima, stalno podsećaju javnost na stravične zločine nad srpskim narodom tokom devedesetih godina i insistiraju pred međunarodnim institucijama da srpske žrtve imaju isti tretman kao i žrtve pripadnika drugih naroda, a da počinioci jednako odgovaraju.
Parlament, kako piše u tom dokumentu kojeg su predložila 123 poslanika Zajedno za evropsku Srbiju, G17 plus, SPS-JS, PUPS i jedan poslanik poslaničke grupe manjina, poziva sve međunarodne organizacije i institucije koje se bave istraživanjem i procesuiranjem zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije da do kraja istraže i na adekvatan način kazne počinioce zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije.
Skupština Srbije, dosledno sledeći politiku uspostavljanja trajnog mira u regionu i prevazilaženja trauma skore prošlosti, pruža punu podržku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde i zalaže se za iznalaženje trajnog rešenja koje bi dovelo do istine i pomirenja, piše u predloženoj deklaraciji.
Takođe, Skupština Srbije u tekstu izražava punu spremnost Srbije da nastavi proces pomirenja i poziva sve narode bivše Jugoslavije da daju puni doprinos stvaranju i jačanju uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da zločini više nikada ne budu ponovljeni.
Deklaracija je predložena, kako piše u preambuli tog dokumenta, polazeći od Ustava Srbije, po kojem su ljudski život i dostojanstvo neprikosnoveni, izražavajući privrženost duhu i normama Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i drugih međunarodnih akata, a imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom iz domaćih zakona.
Takođe, u preambuli, navodi se i da srpski parlament taj dokument donosi težeći da sećanje na žrtve surovih oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, u kome su svi narodi podneli teška stradanja, nikada ne izbledi.
U njemu se izražava duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine, i rešenost da se, uvažavajući interes građana Srbije utvrdi puna istorijska i krivičnopravna istina o zločinima počinjenim nad njihovim sunarodnicima, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.
