Zločin prikrili analizom urina
KRIRAD, jedina nezavisna nuklearna laboratorija u Evropi, čije je sedište u francuskom Valansu posetio reporter "Vesti", godinama bije bitku da dokaže smrtonosno zračenje municije s osiromašenim uranijumom, koja je tokom bombardovanja Srbije 1999. godine korišćena na Kosovu, ali i u Iraku.
Da li su ti testovi verodostojni? Umesto odgovora, Bruno Šarejron pokazuje nam pismo KRIRAD-ove direktorke Korin Kastanije od 5. februara 2001. godine tadašnjem ministru odbrane Francuske Alenu Rišaru i načelniku sanitetske službe francuske armije Kristijanu Estripou koje bi moglo da se svede na pitanje: kakvog smisla ima testiranje urina vojnika godinu i više dana posle kontaminacije kada je organizam izbacio sve što je mogao da izbaci, a nerastvoriljive minijaturne čestice OU se nataložile u organima - pre svega kostima, plućima i bubrezima i više se ne prikazuju u urinu.
U pismu Rišaru skreće se pažnja na činjenicu da analize urina mogu da se pokažu kao verodostojne samo ako se uzorci analiziraju nekoliko sati ili dana nakon kontaminacije.
"To nije, međutim, slučaj ako se urin analizira više meseci ili više godina nakon kontaminacije - uranijum koji se tada nađe u krvi ili u urinu potiče uglavnom od organa u kojima se taloži na srednji ili duži rok (pluća, bubrezi, skelet). Stopa izbacivanja iz organizma (ekskrecije) tada je daleko niža nego u početnoj fazi eliminacije. Na taj način teško je otkriti osim ako nije u pitanju veoma velika početna količina uranijuma unesenog u telo ili prisustvo delova radioaktivnih projektila u organizmu", navodi se pismu.
Odakle ovolika misterija s osiromašenim uranijumom? U KRIRADU nemaju sumnje da su posredi političko-ekonomski interesi.
- U Francuskoj je industrija uranijuma pedesetih godina bila povlašćena. Razvijanje arsenala atomskog oružja i proizvodnja struje iz nukelarnih izvora bili su prioriteti. Ništa, pa ni stroge zdravstvene norme nije smelo da spreči proizvodnju uranijuma - objašnjava Bruno Šarejron. - Ti političko-ekonomski interesi doveli su do toga da se smisle metode izračunavanja radioaktivnosti otpadaka u rudnicima uranijuma koji su stvarnu radioaktivnost i stvarnu opasnost smanjivali i za 10.000 puta.
- S jedne strane imate nagomilan osiromašeni uranijum koji je otpadak nastao prilikom proizvodnje nuklearnog goriva i čije je odlaganje i čuvanje u deponijama veoma skupo. S druge strane imate industriju i vlade koji su spremni da plate i kupe taj osiromašeni uranijum - naglašava Šarejron.
Zaključak KRIRAD-a je neumoljiv: "zloupotrebljavajući nestručnost građana - vlasti se nisu libile nijedne laži da bi prikrile istinu o osiromašenom uranijumu".
- Vaše optužbe su teške, da li ste imali nekih problema s vlastima zbog svega što objavljujete? - pitamo na kraju.
- Ne, nikada nismo imali nikakvih problema, ni pritisaka. Nešto drugo je problem - opšta ravnodušnost. Imam utisak ponekad da bi ljudi slegnuli ramenima čak i ako bismo objavili neku najalarmantniju vest koja se tiče radioaktivnosti - kaže šef laboratorije KRIRAD-a Bruno Šarejron na kraju razogovora za "Vesti".
Krili i od generala
U jednom pasusu istog pisma KRIRAD podseća ministra odbrane da je tokom parlamentarne istrage u oktobru 2000. godine general Šmit, šef Generalštaba francuske armije, izjavio da je 1991. godine bio obavešten da Amerikanci upotrebljavaju oružje sa OU. Aii, general Rokžofr koji je u isto vreme komandovao francuskim snagama u Saudijskoj Arabiji, izjavio je da je za to saznao tek mnogo kasnije, dok je general Žanvije, tadašnji divizioni komandant, potvrdio da uopšte nikada nije bio obavešten.
Kušnerova lažna obećanja
U peticiji se između ostalog zahteva osnivanje jedne međunarodne komisije, nezavisne od nuklearnog lobija i od država koje poseduju oružje s osiromašenim uranijumom, kako bi proučila zdravstvene, ekološke, pravne i moralne posledice dosadašnjih upotreba ovog opakog oružja. U arhivi laboratorije ne postoji Kušnerov odgovor, ali su agencije u to vreme prenele njegove izjave da treba "sve preduzeti da se sazna istina". |
