Bez reda u državi nema reda u glavi

Ljudi u Srbiji su ogorčeni, bez perspektive. Mladi ili ne idu u školu ili su je završili, pa nemaju gde da rade, tumači psihijatar i psihoterapeut beogradske klinike "Laza Lazarević" Zoran Đurić u intervjuu za "Vesti" zašto se na beogradskim ulicama periodično ponavlja ista vrsta nereda, nezavisno od povoda.

- Ceo naš sistem ne valja, nema posla, ekonomska situacija je teška, a to je loš okvir za razvoj, jer red u državi donosi red u glavi. Dovoljno je da jedan podsistem ne funkcioniše, pa da se izgubi kompas - kaže Đurić.

Kako se desilo da je toliko mladih učestvovalo u nemirima zbog gej parade?
- U formiranju sistema vrednosti detetu je potrebna stalna briga i pažnja porodice i uticaj na osnovu kojeg će prihvatiti da poštuje druge različite od sebe. Pokazalo se da kod nas ne postoji poštovanje ljudi različitog seksualnog opredeljenja i da ima mržnje prema njima. Mladi nisu naučeni toleranciji, pa tako, ne samo da ne vole gej populaciju, već ni Rome, Crnce, hendikepirane, psihotične...

Da li se slažete sa tezom da su na ulicama bila deca roditelja razočaranih u promene 2000. godine?

- Ne verujem, ali je moguće da je tako ukoliko su im roditelji dali ružnu poruku o tim događanjima od pre deceniju. Inače je važno reći da je institut porodice u Srbiji u strašnoj krizi, deo omladine zalutao je u asocijalno ponašanje.

Kažu da je 60 odsto protivnika gej parade stiglo u Beograd iz unutrašnjosti Srbije?

- To već ne spada u psihijatriju i pitanje je za političare. Ono o čemu ja govorim jeste ta adolescenstka kriza identiteta, a ovi mladi ljudi su, koliko sam mogao da vidim, iznutra u grupi organizovani da idu nerede na ulicama i u napad na policiju. Reklo bi se, od neke organizacije koja ne voli vlast i policiju, što već izlazi iz domena moje struke.

Neki zameraju državi što je najavila žestok odgovor, obrazlažući da će kažnjeni izgrednici u svojoj grupi biti doživljeni kao heroji?

- Država ne može drugačije i policija i sudstvo moraju da budu oštri, ali je trebalo pre raditi sa mladima, razgovarati, ako ima ko da priča sa njima. Da li će oni čuti to što im se sada kaže iza rešetaka, pitanje je jer ima i onih koji su dugo pre toga išli stranputicom.

Šta treba država da uradi?

- Ispalo je da ceo sistem nigde ne valja. Mladi su prepušteni su sebi, nisu u nekim sportskim ili muzičkim društvima. Država mora da uloži više u kvalitet obrazovnog sistema. Najviše se isplati ulagati u decu jer će tako ozdraviti i ceo društveni sistem. Ali, to je proces koji ne može da se dogodi brzo.