Smrtonosno zračenje na Kosovu

Francuske vojne vlasti i institucije lagali su javnost kada su katogorično tvrdili da radioaktivnost municije sa osiromašenim uranijumom nije velika. Naprotiv, ona je toliko velika da prouzrokuje patološke promene. Još 24. marta 2001. godine izmerili smo vrlo visoku radioaktivnost metka, 350 puta veću od dozvoljenog maksimuma. Tu municiju nam je sa Kosova doneo francuski novinar Alesandro Gijom, koji je o tome pravio i emisiju na kanalu "Frans 3".

Bruno Šarejron

Ovo su reči Bruna Šarejrona, šefa laboratorije udruženja KRIRAD, najuglednije evropska nezavisne laboratorije za nuklearno merenje kojoj se obraćaju pojedinci i preduzeća iz cele Evrope kao i nevladine organizacije poput "Grinpisa".

Sa gospodinom Šarjeronom razgovaramo u gradu Valans na jugu Francuske, gde se nalazi sedište KRIRAD-a. Primio nas je u svojoj kancelariji koja se nalazi na trećem spratu i odmah nam pokazao bele plakare u kojima se nalaze mnoge stvari, od keramičkih pločica do 30 milimetarskog metka sa Kosova.

- Kakve veze imaju keramičke poločice i municija - pitamo sa čuđenjem.

- Ove keramičke pločice potiču iz jedne kuhinje. Vlasnik je nešto posumnjao i poslao nam ih 1999. godine na analizu. Ispostavilo se da su radioaktivne. Iako je OU (osiromašeni uranijum) zapravo otpad preostao iz proizvodnje nuklearnog goriva, proizvođači tog goriva ga prodaju civilnoj industriji. Osiromašeni uranijum tako završava u keramičkim pločicama, nakitu, čak i nekim kozmetičkim prahovima - kaže Šarejron i pred nama meri radioaktivnost pločica brojačem za čiju upotrebu članovi KRIRAD-a moraju da pohađaju obuku.

Ne slute opasnost: Albanska deca se igraju na tenkovima 1999. godine na Kosmetu

Metak sa Kosova nalazi se u posebnoj zaštitnoj kutiji, a njegova fotografija iz 2001. godine nalazi se u svim prospektima KRIRAD-a kao ilustracija zvanične laži o tome da je municija sa OU bezopasna za vojnike, okolinu i stanovništvo. Podsećamo ga da svi izveštaji UN i NATO uporno tvrde da je OU bezopasan za zdravlje jer njegova radioaktivnost ne dostiže ni polovinu radioaktivnosti prirodnog uranijuma koji se nalazi manje-više svuda u našem okruženju.

- Ti eksperti tvrde da je OU bezopasan jer ima slabu radioaktivnost. Njihova greška dolazi otuda što u radioaktivnost osiromašenog uranijuma (hemijsko ime U 238) ne uračunavaju i radioaktivnost njegovih "potomaka" koji se stvaraju prilikom raspada OU - objašnjava Bruno Šarejron.

- Naime, osiromašeni uranijum (U238) je elemenat koji vremenom postaje sve radioaktivniji. On ostaje veoma kratko vreme čist tokom njegovog raspadanja, koje će trajati 4,5 milijardi godina. Ubrzo se stvaraju "potomci": torijum 234 - tokom čijeg raspada se zatim stvara protakcinijum (Pa234) itd. Kako u osiromašenom uranijumu ima i ponešto U235 on tokom raspada dobija "potomka" torium 231. Dakle, ona početna niska radioaktivnost vrlo brzo postaje višestruka. Osim toga osiromašeni uranijum emituje alfa zračenje koje se zaustavlja nošenjem obične odeće, ali "potomci" emituju i gama zrake i potencijalno opasne beta zrake.

"Zvanična verzija", međutim, ne uzima u obzir postojanje potomaka pa tako tvrdi da je je osiromašeni uranijum bezopasan jer emituje navodno samo alfa zračenje.

Šarejron podseća da su američke vojne vlasti objavile da doza radioaktivnog zračenja u kontaktu sa municijom koja sadrži OU iznosi 2 milisiverta na sat.

- Čak i ako uzmemo da su ti rezultati tačni i ako znamo da dozvoljena gornja granica za kožu iznosi 50 milisiverta godišnje, lako se može izračunati da će deca koja se igraju mecima sa OU svaki dan po pola sata, za tri meseca dobiti dozu od 90 milisiverta - upozorava sagovornik "Vesti".