Ako nemate advokata, daće vam ga država?!

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović najavila je da će uskoro biti izrađen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će građanima garantovati pravo na besplatni pravni savet ili neki drugi vid pravne pomoći, uključujući zastupanje pred sudom i drugim državnim organima.

Osigurati suštinsku jednakost građana: Snežana Malović

"Zakonom će biti regulisano pravo na ostvarivanje besplatne pravne pomoći bez diskriminacije prema ličnom svojstvu građana i uz uvažavanje razlika u pogledu njihovog imovinskog stanja i ukupnog socijalno-ekonomskog položaja", izjavila je Malovićeva Tanjugu.

Ona je napomenula da će Zakon biti izrađen prema smernicama iz Strategije za razvoj sistema besplatne pravne pomoći koje je Vlada Srbije usvojila u četvrtak.

Primarna i sekundarna pomoć

Strategija za razvoj sistema besplatne pravne pomoći Vlade Srbije predviđa dve vrste besplatne pravne pomoći - primarnu i sekundarnu.

Primarna pravna pomoć obuhvata pružanje opštih pravnih informacija i pružanje početnog pravnog saveta - informacija o pravnom statusu osobe i merodavnom pravu u pojedinoj pravnoj stvari, savet o mogućnosti postizanja mirnog rešenja spora.

Taj vid pomoći obuhvata i informacije koje se odnose na sam postupak pred sudom i drugim organima javne vlasti, nadležnost, pravila postupka, troškove postupka, način izvršenja odluke i mogućnost ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć.

Takođe se odnosi i na pružanje pravnog saveta, pružanje pravne pomoći u sastavljanju podnesaka i drugih pravnih dokumenata.

Sekundarna pravna pomoć obuhvata pružanje pravnog saveta, pružanje pravne pomoći u sastavljanju podnesaka i zastupanje pred sudovima, organima uprave i drugim telima.

Primarna pravna pomoć biće dostupna svima, a sekundarna osobama slabog imovnog stanja i osobama iz ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa, uključujući i mogućnost pružanja pravne pomoći iz razloga pravičnosti i na osnovu obaveza koje proističu iz međunarodnih ugovora.

Strategija definiše da je besplatna pravna pomoć besplatna za korisnika, bez obzira na to ko je pruža i ko je finansira, kao i da pravo na primarnu pomoć, koja se pruža u svakoj pravnoj stvari, na osnovu usmenog zahteva koji korisnik upućuje pružaocu besplatne pravne pomoći, ima svako lice.

Zakonom će biti utvrđeni kriterijumi za ostvarivanje prava na sekundardnu pravnu pomoć, koji bi trebalo da obezbede da ona bude dostupna siromašnima, onda kada to nameću razlozi pravičnosti i kada to proizlazi iz međunarodnih ugovora, uključujući i pravnu pomoć u pravnim stvarima sa elementom inostranosti, navodi se u Strategiji.

Malovićeva je ukazala na nephodnost donošenja tog zakona jer, prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo pravde, veliki broj građana u Srbiji ima pravni problem, ali nema sredstava da plati za pravnu pomoć.

Prema njenim rečima, donošenjem ovog zakona otkloniće se prepreke u pristupu pravdi i obezbediti puna ravnopravnost lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju.

Ministarka je istakla da će Zakon omogućiti uspešan nastavak reforme pravosuđa, napominjući da obaveza za obezbeđivanje prava na pravnu pomoć proističe iz Ustava Srbije, mnogih međunarodnih sporazuma, a naročito iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, kao i iz međunarodnog Pakta o građanskim i političkim pravima.

Prema podacima iz istraživanja Ministarstva pravde jedna četvrtina ispitanika ima pravni problem, dok je od tog broja svega 35 odsto potražilo pomoć.

Pomoć nije potražilo 65 odsto jer nisu znali da imaju takvu mogućnost. Oni koji su se obraćali za pravnu pomoć u tri četvrtine slučajeva tražili su jednostavan savet iz oblasti porodičnog prava, radnopravnih odnosa i upravnih odnosa.

Strategija za razvoj sistema besplatne pravne pomoći Vlade Srbije sadrži smernice i osnovne principe za izradu Zakona.

Ona predviđa ko i pod kojim uslovima ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, ko i pod kojim uslovima je pruža, kako se ona ostvaruje, kako se kontroliše i obezbeđuje kvalitet besplatne pravne pomoći i kako se sve to finansira.

U krugu korisnika, prema smernicama iz strategije, ući će, pored srpskih državljana i strani državljani sa privremenim i stalnim boravkom u Srbiji, osobe bez državljanstva, azilanti, uz propisivanje uslova pod kojima mogu ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Pravnu pomoć će, kako nalaže Strategija, pružati pripadnici advokature, službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, nevladine organizacije, pravne klinike pri pravnim fakultetima i drugi organizovani oblici pružanja besplatne pravne pomoći, u skladu sa uslovima određenim zakonom.

Strategijom je predviđeno da sekundarnu pravnu pomoć pružaju advokati, a da je mogu pružati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, osim u složenim pravnim stvarima - koje zahtevaju specijalističko pravničko znanje ili u kojima se primenjuje veći broj sistemskih pravnih propisa, pod uslovom da je pružaju pravnici sa položenim pravosudnim ispitom.

U konkretnom slučaju zastupanje ne sme da predstavlja sukob interesa, ili da na drugi način ugrožava interes korisnika pravne pomoći, upozoreno je u Strategiji, što će detaljnije biti rešeno Zakonom.

Zakon treba i da uspostavi jedinstveni registar pružalaca usluga besplatne pravne pomoći i određene jedinstvene standarde u pogledu načina rada u pružanju pravne pomoći, kao i standarda u vezi sa organizacijom službe pravne pomoći.

Postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć treba da bude jednostavan, efikasan i transparentan. Strategija nalaže da se primarna pravna pomoć pruža svakom licu na njegov usmeni zahtev, bez ikakvog ograničenja u pogledu imovinog stanja korisnika usluga.

Zakonom će biti predviđena sadržina zahteva za ostvarivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć, sadržina rešenja kojim se odobrava pružanje pravne pomoći, kao i sadržina uputa za pružanje pravne pomoći, kao i na osnovu kojih isprava se utvrđuje pravo na besplatnu pravnu pomoć i kontrola podataka.

Strategija predviđa osnivanje Nacionalnog tela za pravnu pomoć, kao samostalni kolektivni organ, koji utvrđuje i vodi politiku pravne pomoći i upravlja sistemom besplatne pravne pomoći i regionalna tela za tu pomoć, osnovana na teritorijalnom principu, za područje apelacionih sudova.

Regionalna tela učestvuju u kreiranju i sprovode politiku besplatne pravne pomoći koju je utvrdilo nacionalno telo. U okviru tih tela postojaće i Komisije za kontrolu kvaliteta. Upravljačka struktura organizuje se u okviru nadležnog ministarstva.

Sastav i postupak izbora članova nacionalnog i regionalnih tela biće uređen Zakonom tako da svi zainteresovani subjekati imaju svoje predstavnike (vlada, advokatura, nevladine organizacije, pravne klinike i korisnici). Zakonom će biti uspostavljen sistem i obezbeđenja i kontrole kvaliteta u pružanju usluga besplatne pravne pomoći, navodi se u Strategiji.