Ustavni sud: Promenimo Ustav
Pred Ustavnim sudom Srbije trenutno se nalazi više od 7.000 ustavnih i drugih žalbi, oko 600 predmeta normativne kontrole i više od 110 osporenih zakona, čiju saglasnost sa Ustavom ovaj sud treba da oceni. U uslovima takve preopterećenosti, ili bolje reći zagušenosti, koja znatno usporava donošenje odluka, predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić predlaže izmene Zakona o Ustavnom sudu, ali i promenu Ustava.
Procedura za promenu Ustava Srbije je znatno teža i komplikovanija od promene zakona, pa bi najpre pomoglo da se predlože i usvoje izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.
- Sa sadašnjim obimom raznovrsnih poslova koji su mu Ustavom stavljeni u nadležnost, Ustavni sud gubi fizionomiju čuvara Ustava i organa koji izuzetno odlučuje, a sve više poprima karakteristike drugih državnih organa. Važeći Ustav je do krajnjih granica proširio nadležnost Ustavnog suda i jasno je da bi jedino promenom najvišeg pravnog akta broj i vrsta nadležnosti mogli biti primereni njegovoj ulozi. Međutim, pojedini poslovi koje sada Sud obavlja a koji su mu u nadležnost stavljeni Zakonom morali bi se ”izmestiti” iz primarne nadležnosti US, pa su najavljene izmene Zakona o Ustavnom sudu prilika da se to uradi, kaže Bosa Nenadić u izjavi za ”Politiku”.
To je nužno, napominje predsednica USS za ”Politiku”, ne samo zato što je postupak promene Zakona jednostavniji od promene Ustava, već ”pre svega zbog činjenice da nadležnosti Ustavnog suda, zbog karaktera i uloge ove institucije, ne mogu biti pitanje o kome treba da odlučuje zakonodavac”, a zatim i zbog toga što su pojedini poslovi koji su stavljeni u nadležnost US po svojoj prirodi takvi da ne spadaju u ustavnopravne sporove, već u pitanja koja su primerenija funkcijama drugih organa, koje su utvrđene Ustavom.
- Moram da naglasim da pitanje ”rasterećenja dela nadležnosti” Ustavnog suda ne pokrećem kako bi Sud u ovom sastavu radio manje ili imao više komocije, već se pre svega rukovodim principom da nadležnosti US moraju biti primerene osnovnoj ulozi ove institucije i da joj po svom obimu i vrsti obezbeđuju optimalno i efikasno delovanje. US se mora usredsrediti na vršenje svoje osnovne Ustavom utvrđene funkcije - čuvara Ustava, odnosno ustavnosti kao temeljnog principa funkcionisanja svake pravne države i zaštite ustavnih sloboda i prava. Težište rada i odlučivanja US jesu najsloženija ustavnopravna pitanja i odlučivanje o povredi ili uskraćivanju ne bilo kojih prava već osnovnih prava i sloboda zajamčenih Ustavom. Zato izmene Zakona treba da doprinesu i efikasnijoj zaštiti prava i pravnih interesa naših građana, kaže Bosa Nenadić.
Takvo rasterećenje doprinelo bi ostvarivanju osnovne funkcije Ustavnog suda, koji pre svega treba da bude čuvar ustavnosti u pravnom poretku zemlje, kaže naša sagovornica, a potom poslednji u nizu zaštitnik Ustavom zajemčenih prava i sloboda na nacionalnom nivou.
- Ustavni sud mora delati kao ”sami vrh pravne zaštite” u zemlji i poslednja odbrana pravnog integriteta države Srbije i njenih organa, pre nego što žalbe za povredu tih prava budu upućene u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu ili drugim međunarodnim institucijama, ističe Bosa Nenadić.
Tek kada budu usledile promene Ustava, onda bi, napominje ona, valjalo razmisliti i o rešenjima da se ocena zakonitosti opštih akata, pojedini sukobi nadležnosti (pre svega na lokalnom nivou), pojedini oblici žalbi, zabrane rada udruženja ubuduće primarno rešavaju pred redovnim sudovima, a samo po osnovu ustavne žalbe pred Ustavnim sudom.
Pitali smo da li je zakonom moguće ”prebaciti” žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku sa Ustavnog suda na redovne sudove, kao i da li postoji ideje da o nekim pitanjima ne odlučuje svih 15 sudija Ustavnog suda.
- Da. Pre svega, mislim da bi sporove zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku trebalo preneti u nadležnost redovnih sudova, bilo instancionih bilo kao nadležnost Vrhovnog kasacionog suda. Nadalje, zakonskim izmenama koje bi vodile optimalnijem radu Suda, ali i efikasnijem odlučivanju po zahtevima naših građana, trebalo bi potom promeniti odredbe koje se tiču unutrašnje organizacije i načina rada Suda i omogućiti da Sud o pojedinim pitanjima odlučuje u većima (senatima), umesto u kompletnom sastavu. Ne postoje ustavne prepreke da se odluke o pojedinim pitanjima ne donose u većima od osam članova, ili pak u manjim većima, jer je neracionalno i neefikasno da svih 15 sudija na sednici odlučuje o sporovima koji nisu tipično ustavnosudski, kaže Bosa Nenadić.
