Priština nam otela 200 milijardi evra

Privredna komora Srbije zatražila je od Vlade da u razgovorima s Prištinom pokrene pitanje srpske imovine na Kosovu, gde je za tri decenije država uložila 18 milijardi dolara.

Otuđena od Beograda: Termoelektrana Obilić

 

- Vrednost nekretnina, odnosno društvenih i javnih preduzeća, na Kosovu na koju pravo polaže Srbija je oko 220 milijardi dolara (ili gotovo 200 milijardi evra), a vrednost privatne imovine više od 30.000 srpskih porodica koje su proterane po dolasku međunarodnih trupa je najmanje četiri milijarde - kaže Branislav Gulan, saradnik PKS-a.
 

Vojna imovina s nekretninama i zemljištem, računajući i vojni aerodrom kod Prištine, procenjuju se na 95 miliona evra.
 

- Samo imovina 1.358 preduzeća sa Kosova, čija se privatizacija privodi kraju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od milijardu i po dolara - navodi Gulan.
On je podsetio da Fond za razvoj ima vlasničke udele u oko 150 preduzeća na Kosovu vredne oko 140 miliona evra.

- Samo imovina Elektroprivrede Srbije u Pokrajini procenjuje se na tri milijarde evra - kazao je on i dodao da knjigovodstvena vrednost Železnica Srbije na Kosovu, infrastruktura i vozna sredstva, premašuju 200 miliona evra.
 

Privredna komora je procenila i da je uzurpirano približno milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma, vrednih oko 50 milijardi evra. U PKS-u ocenjuju da, bez obzira na to kakav status u odnosu na Srbiju Kosovo bude imalo, ne sme biti zapostavljen ekonomski aspekt saradnje jer je to tržište od dva miliona stanovnika.
Međutim, neobjašnjivo je da država punu deceniju, od dolaska Unmika, nije učinila ništa konkretno kako bi zaštitila svoje ekonomske interese u pokrajini. Za to vreme, Kosovska poverilačka agencija je otvorila proces privatizacije srpske društvene imovine, i to bez ozbiljne procene vrednosti kapitala, pa je tako dosad inkasirano u Prištini 325 miliona evra.

Firma u Orahovcu 2006. pretvorena u novo preduzeće - Vinariju Rahovec

Iako su se oglasi ove agencije uredno objavljivali u beogradskim medijima, država nije čak ni popisala imovinu. Stoga i ne treba da čudi što danas nijedna institucija nema potpune podatke o tome kolika je ukupna vrednost imovine srpskih javnih i privatnih preduzeća.

I Privredna komora navodi da raspolaže tek okvirnim procenama. Podaci su uglavnom zasnovani na informacijama iz 1999. godine, pa ih treba uzeti sa rezervom jer se ne zna u kakvom su stanju objekti danas, ali pojedine procene govore da se radi o čak nekoliko stotina milijardi imovine.
 

- Na pregovarački sto bi svakako trebalo staviti pitanje ukupnih ekonomskih odnosa, a ne samo imovine. Naime, Srbija ima problem sa plasmanom robe na Kosmetu jer privremene vlasti insistiraju na tome da ona bude ocarinjena kao uvozna, dok Srbija ovo tretira kao unutrašnju trgovinu.

Reč je o razmeni koja prevazilazi 200 miliona evra. Trguje se uglavnom samo na severu pokrajine, a potencijalno tržište je dva miliona ljudi. Taj nedostatak srpskih roba sada vešto koriste Crna Gora, Albanija i Makedonija - kaže ekonomista Milan Kovačević.
 

Od 1999. Srbija nije uspela da povrati nijedan objekat, niti koristi ijedan resurs na ovom delu teritorije. Posebno pitanje donedavno bila je i otplata duga Kosova. Srbija je, prema podacima Narodne banke na kraju prošle godine, do sada isplatila 328 miliona dolara, od ukupno 1,58 milijardi dolara duga Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, međunarodnim finansijskim organizacijama i po osnovu kliringa.
 

Ministar najavio tužbe Još nismo precizirali koga ćemo tužiti: Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović Ministar za Kosmet Goran Bogdanović kaže da je privatizacija u pokrajini počela 2004. iako je Srbija još 2002. dobila u pravnoj kancelariji UN u Njujorku pisano tumačenje da Rezolucija 1244 ne daje pravo međunarodnim upraviteljima da privatizuju imovinu na Kosmetu, te se pripremaju i tužbe pred međunarodnim sudovima.   - Još nismo precizirali koga tužiti, na koji način, pred kojim sudom. Tim pitanjima bavi se više ministarstava. Telekom Srbija nije nedavno uzalud pozvao ponuđače na tenderu za prodaju njegove kosovske imovine da tu ponudu povuku - ističe Bogdanović. Sudsku bitku za imovinu na Kosovu koncipira pravni tim u kome ima i stranih eksperata, kratko je rekao ministar.

Srpska imanja i dalje uzurpirana

Vlasnici uzurpirane imovine već 11 godina od završetka oružanih sukoba na Kosovu, trpe psihičku torturu, pretnje i materijalnu štetu, izjavila je juče Jelena Nedeljković iz Kosovske strateško-akcione mreže (KSAM). Nevladina organizacija "Avenija" iz Lapljeg Sela, u okviru KSAM-a, početkom septembra pokrenula je kampanju o zastupanju prava vlasnika. Oni prikupljaju dokumentaciju o slučajevima kako bi oštećene zastupali pred Kosovskom agencijom za imovinu do izvršenja konačne odluke.
 

Nedeljkovićeva je rekla da su zakonski vlasnici najčešće podstanari ili su u izbeglištvu, bez mogućnosti da se zaposle i zarade.
 

- Firme čiji su vlasnici Srbi se gase zbog najmanjih nepravilnosti. Sa druge strane, imamo uzurpatore koji koriste tuđu imovinu bez ikakvih sankcija ili odštete vlasnicima - rekla je Nedeljković.
 

Postoje slučajevi, kaže ona, u kojima je vlasništvo nad imovinom jasno dokazano, ali se pravnosnažna sudska rešenja ne izvršavaju, što zbog korupcije, što zbog nedovoljne zainteresovanosti.
 

- Ima i onih gde se kao uzurpatori navode i kosovske institucije - naglasila je Nedeljkovićeva.
 

Ljubinko Todorović, bivši zamenik ombudsmana, izjavio je da se sudski postupci protiv onih koji su uzurpirali ili oduzeli tuđu imovinu nisu "pomakli dalje od početka". Todorović je opozorio da Kosovska agencija, prema zakonskim propisima, rešenja o vraćanju oduzete imovine mora da donese u roku od 60 dana, što najčešće nije slučaj.