Zbog gladi prodaju organe!
U siromašnoj i u razvoju zaostaloj opštini Doljevac nedaleko od Niša, u kojoj živi dvadesetak hiljada ljudi, 10 odsto stanovnika je materijalno ugroženo. U Centru za socijalni rad u Doljevcu potvrđeno nam je da oko 400 porodica sa 1.500 ljudi prima neku vrstu socijalne pomoći, a cirkuliše i podatak da je oko 7.000 stanovnika bez posla. Iz ovog razloga na inicijativu Foruma za Doljevac i Udruženja boraca rata 1999. osnovana je agencija preko koje će meštani ove južnomoravske opštine pokušati da prežive i to prodajom - svojih organa!
Dragić Nerandžić, predsednik Foruma za Doljevac, za "Vesti" kaže:
- Tačno polovina odraslih stanovnika naše opštine je bez posla, a istovremeno oni koji rade imaju mizerne zarade koje su daleko ispod republičkog proseka. Mnoge porodice jedva preživljavaju, nemaju sredstava ni za školovanje dece, a pritisli su i dugovi za komunalije i struju.
Iz tog razloga odlučili smo da formiramo agenciju za prodaju organa koju međutim moramo da registrujemo van Srbije pošto je u našoj zemlji zakonom zabranjena trgovina organima - rekao je za "Vesti" Dragić Nerandžić.
Već se prijavilo njih 50
|
U Nišu, gde postoji centar za dobrovoljno davanje organa, docent doktor Vidojko Đorđević, rukovodilac centra i direktor klinike na nefrologiju niškog Kliničkog centra, kaže "da srpski zakoni dozvoljavaju donorsko zaveštanje, ali istovremeno zabranjuju prodaju organa".
Nerandžić i ostali iz Foruma kažu da će se, i pored zabrane, obratiti agenciji za privredne registre Srbije da i u zemlji registruju ono što su naumili.
Načelnik u nišavskom okrugu dr Aleksandar Cvetković, koji je od 2002. do 2008. bio predsednik opštine Doljevac, iznenađen je odlukom svojih sugrađana.
- Činjenica je da se u Doljevcu lošije živi nego u Nišu. Međutim, fakat je da je gro sela u opštini sa razvijenom poljoprivredom od koje se može lepo živeti. Mislim da se malo i preteruje u navodima kako se u Doljevcu gladuje.
Mnogi su poslednjih godina napustili svoja seoska porodična domaćinstva i prešli u opštinski centar gde su gradili kuće i gde su se prijavljivali sa stalnim boravkom, zapostavili su poljoprivredu i bogat pomoravski kraj, a prijavljivali se na tržište rada.
Zato bez obzira što shvatam da ima slučajeva koji su socijalno i materijalno ugroženi, ovakva slika nije prava. Čak razmišljam i o tome da pojedinci pokušavaju da skrenu pažnju na sebe i za to ne biraju pravi način - kaže Cvetković za "Vesti".
