Jeftin taksi preko Morave
Kada je Miroslav Danković postao tehnološki višak, zakupio je skelu jer je prestar da ga neko zaposli, pa sad zarađuje 150 evra mesečno
U svilajnačkom selu Radošin kao da je vreme zaustavljeno. Jedino skela svakodnevno prevozi poljoprivrednike, njihove traktore, useve, ali i pecaroše i one koji bi da iskoriste najkraći put do Jagodine, jer je Morava jedina granica između ovog svilajnačkog i jagodinskog sela Miloševa.
Bilo kako bilo, za 150 domaćinstava Radošina, koji imaju oko 220 hektara obradive površine preko Morave, ovo je najkraći put, inače bi morali da putuju preko Markovca i pređu 60 kilometara.
|
Prevoz za bagatelu
|
Skelu koriste i oni koji putuju za Ćupriju, jer bi u protivnom morali do Svilajnca, pa preko Despotovca do Ćuprije.
Miroslav Danković iz Miloševa (50) je sa Dobricom Božinovićem (49) iz istog sela u januaru zakupio skelu.
"Kada se sprema setva ili počne žetva, čim dođemo do jedne obale, vraćam putnike na drugu i obrnuto. Nekada u redu čekaju i po dvadesetak traktorista. Tada radim od pet izjutra do jedan sat iza ponoći. Zimi sve zavisi od vodostaja. Tada putuju samo oni koji imaju kolibe preko Morave", objašnjava Miroslav.
On kaže da mu nije bilo teško da nauči da upravlja skelom, jer je porastao pored Morave, a i supruga mu je iz Radošina. Zanimljivo je da je selo na skeledžije čekalo dve godine, jer se niko nije javljao na oglas. Tada su meštani sami vozili skelu.
Najgore je bilo kada bi ona bila sa suprotne strane od one na kojoj se nalazio putnik, jer bi morao da čeka nekog ko ume da je vrati. Uprkos tome, mesna zajednica koja je vlasnik skele odredila je veoma niske cene prevoza, pa Miroslav kaže da u jeku poljoprivrednih radova može da zaradi jedva 150 evra.
"Zarada je mala, pošto vozim svakog drugog dana, jer se smenjujem sa Dobricom. Od zarade godišnje moramo da platimo zakupninu od 300 evra, ako se polome daske, mi smo dužni da ih popravimo, ako se sajle pokidaju, moramo da kupimo nove. Mesna zajednica je jedino u obavezi da ako se pokida, kupi konopac, pomoću kog se kreće skela", žali se Miroslav.
|
Most, pusti san
|
On dodaje da je morao da prihvati bilo kakav posao, jer je prestar da bi ga neko primio u stalni radni odnos, a premlad da bi otišao u penziju. Nakon 12 godina rada u hotelu "Jagodina" dobio je otkaz, potom je 10 godina radio u firmi "Straževica" u Batočini, ali je nakon privatizacije postao tehnološki višak. Šest godina je sam plaćao socijalno i penziono preko poljoprivrede i jedva je čekao da radi bilo šta.
Na pitanje da li je prevozio neku lepu snašu, kao što kaže pesma "Skeledžija na Moravi", Miroslav je kroz osmeh odgovorio: - Još nisam našao da prevezem neku koja želi da pobegne. Moje ženske sve vuku noge kad ulaze na skelu, jer prevozim do njive, a ne do mora. A u njivu mlade žene ne idu.
