Kad Zulu ratnik postane Jovan
Srpska pravoslavna crkva u Africi poslednjih nekolko godina privlači sve više vernika i to, verovali ili ne - čistokrvnih Zulu ratnika. Trenutno, čak 150 njih uveliko uče veronauku, sve više ih posti, ispoveda se i pričešćuje.
"Nekima će zvučati čudno, ali oni mnogo ozbiljnije pristupaju suštini pravoslavne vere. Nije dovoljno uzdržavati se od hrane, već i od grešnih misli, reči i dela, a crnci koji prelaze u pravoslavlje to dobro razumeju", priča za "Vesti" arhimandrit Pantelejmon Jovanović, jedini srpski sveštenik u Africi i ujedno prvi i za sada jedini misionar u istoriji SPC.
Od 2002. kako je preuzeo parohiju u Johanesburgu do danas, zahvaljujući misionarskom radu kršteno je oko 100 crnaca, mahom pripadnika Zulu i severnog Sutu plemena. Svi oni sada nose stara hrišćanska imena: Jelisaveta, Marija, Jovan, Đorđe...
Kosovo je srce Srbije
|
"Da ih ne mučimo previše, ta imena pretvaramo u engleska, ali neverovatno je s kakvim ponosom ih nose mada niko od njih nikada u životu nije bio u Srbiji i čak i ne znaju gde se ona tačno nalazi", priča otac Pantelejmon i dodaje da očekuje da će ove godine broj vernika SPC među crncima biti još veći.
"Lane smo imali najveće do sada saborno krštenje sa 42 duše. Verovatno sam za ovih osam godina mogao da krstim i više njih, ali nije mi bila želja da oni samo formalno ili folklorno postanu pravoslavci, već da pridobijemo ljude koji će zaista živeti u duhu naše vere i sa Bogom", veli skromno ovaj 36-godišnji monah koji je pre Afrike služio u manastiru Crna reka.
"Do tada su se u našoj jedinoj crkvi u Africi, Svetog apostola Tome na svakih nekoliko meseci smenjivali sveštenici sa porodicama i zbog teških uslova života brzo odustajali. Njegova svetost patrijarh srpski, gospodin Pavle, uvidevši da se tamo crkveni život ne razvija, a poznat po štedljivosti i duhovnom rasuđivanju, zbog toga je i odlučio da pošalje monaha, a izbor je pao na mene.
Rodom iz Čačka, otac Pantelejmon u ovom gradu provodi odmor, mada je najveći deo godine na jugu Afrike odakle, mahom svojim automobilom, kruži ovim kontinentom obilazeći ne samo Srbe koji tamo žive, već i crnce koji žele da upoznaju pravoslavlje.
Molitve na engleskom
|
"Ostale crkve i religije ih privlače uglavnom humanitarnom pomoću, ali ja za to niti imam novaca niti smatram da je ispravno. Otuda imamo osam lokacija u okolini Johanezburga gde držimo časove veronauke onima koji zaista iskreno pristupaju veri i slušaju reč Božju", objašnjava Pantelejmon i nevoljno priznaje da to čini i u onim kvartovima oko Johanesburga u koje beli čovek godinama nije kročio.
Sveštenici iz drugih pravoslavnih parohija se čude otkuda mi tolika hrabrost da držim veronauku u delovima grada u kojima cveta kriminal, a ubistva su svakodnevica, poput najopasnijeg kvarta Tembisa, ali do sada tamo nisam imao ni najmanji problem. Uvek sam se susretao sa blagodarnošću jednog ponosnog, ali jako siromašnog naroda.
Posledice aparthejda
|
Dok nam na laptopu pokazuje fotografije snimljene na sve četiri strane najstarijeg, crnog kontinenta, otac Pantelejmon se posebno zadržava na onima snimljenim na nedavno završenom Svetskom prvenstvu u fudbalu jer je, kako kaže, većina stanovnika Afrike tada prvi put čula za ime Srbije pošto znaju isključivo za Tita i Jugoslaviju.
Svi bili uz "Orlove"
|
"Ne postoje tačni podaci koliko je Srba u Africi, ali ih bez sumnje ima u svim državama. Najbrojniji smo u Južnoj Africi i prema nekim procenama tamo nas je oko 10.000. Druženje tokom prvenstva bilo je fenomenalno jer su Srbi iz svih krajeva sveta posećivali našu crkvu, a pred utakmicu protiv Gane organizovano krenuli na stadion posle liturgije - priča otac Pantelejmon i dodaje da se malo razočarao u naše fudbalere, ali i kompletan stručni štab reprezentacije, jer ma kako se svi busali u grudi da su vernici i dobri Srbi, za većinu njih bio je važniji odlazak u zoološki vrt nego poseta jedinom srpskom pravoslavnom hramu na teritoriji cele Afrike!"
Četiri generacije emigranata Naš sagovornik objašnjava da je u Africi četiri generacija srpskih emigranata. |
"Jedino su golman Vladimir Stojković i igrači Marko Pantelić i Danko Lazović dolazili u crkvu pre svake utakmice da se pomole Bogu. Žao mi je što su naši ljudi svakodnevno iščekivali dolazak naše reprezentaciju u crkvu kako bi ih pozdravili, ali njima je bila bitnija poseta zoo vrtu u Johanezburgu. Ne krivim nikoga, ali se iskreno nadam da se ovako nešto više neće ponoviti i da će, ma koja naša reprezentacija nastupala u inostranstvu, voditi računa o svojoj veri i znati gde su joj svetinje kako bi odatle i crpeli energiju", kaže arhimandrit Pantelejmon.