Ministar u svatovima

Naš Dragan Make rešio je da se posle 20 godina koje je proveo u običnom braku venča u crkvu i učvrsti vezu. Baš na vreme, kad je najpotrebnije, ima 46 godina i tad se najčešće razvrće pupak, posebno ako je neko na vlast. E, Bog da blagoslovi njega i njegovu ženicu Žaklinu, da ne behu oni, nikad put ne bi nam napravili.

Raširiše ga, nasipaše čak do manastira Svetoga Simeona. Da ne veruješ, oni u Vranju što drže uzde od vlasti u rukama tolike godine smo molili da se ne davimo u blatu, da možemo kao ljudi da dožemo do groblja, do kuća, al džaba.

Ovo su pričali stariji meštani sela Soderca ispred kapije Nedeljkovića, očekujući da počne svadbeno veselje. To nije bilo obična svadba.

Svečani obred: Polazak na venčanje

Dragan Nedeljković, zamenik ministra za kulturu u vladi Makedonije i zamenik predsednika Demokratske partije Srba, odlučio je da se suprugom Žaklinom venča u manastiru Svetog Simeona. Da nije obična svadba, najavila su brojna policijska vozila i policajci raspoređeni duž pet kilometara, od autobuske stanice u Vranju pa do manastira u Sodercu. Glavni gost među 100 zvanica na svadbi bio je lični Draganov prijatelj Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije.

Od vranjskih političara Dragan je pozvao samo Budimira Mihajlovića, načelnika Pčinjskog okruga. A, bilo je potpredsednika makedonske vlade i ostalih zvaničnika.
 

"Marš na Drinu" za doček

Žitelje Soderca najviše je uzbudio dolazak ministra Dačića.
- Nema glavešina iz Vranja, čuli li ste, zort bato, nisu napravili put kako treba, pa se sakrili kao miševi u rupe - šapuće jedan čičica.

Aplauzi, svi bi da im se deca slikaju sa ministrom. Trubači Jovice Ajdarevića skaču, trče prema ministru, počinje "Marš na Drinu". Ministar diže ruku, otpozdravlja, smešta se pod trem gde su stolovi za goste.

- Ministar zaboravi da zavuče ruku u džep, al sledeći put kad udarim maljicom u goč ima da ga preplašim i podsetim da je iz Žitorađe i da se zna kakav je red kod nas - priča sam sa sobom gočobija (bubnjar) iz orkestra Ajdarevića.
U međuvremenu, pred kapijom žamor. Staje džip i izlazi vladika Pahomije. Za atmosferu je zadužen je Čeda Marković, pevač iz vranjskog kraja.

- Ovde blizu je naselje Šaprance, pa Sobina, tu je nekada dolazio i Mitke sa Koštanom. Ovde se pevalo, igralo i dertovalo. Pevaj Čedo onu moju, pevaj "Žal za mladost" - reče mladoženja.

Čeda ispunjava želju, pa krenu pesma "Što me je merak poljak da bidnem". Vidi se, merak i ministru Dačiću. Dižu se ruke u vis, ispijaju prve zdravice, uz lako meze, paradajz, krastavce, paprike, kupus. U lepo uređenom dvorištu, gde se ispred kuće vijori makedonska zastava, a na ogromnom dudu srpska, u svakom uglu su spremaju đakonije. Širi se miris pečene jagnjetine i prasetine, meša se u velikoj šerpi gulaš, ispred ćevabdžije Slaveta brdo mesa koje spremno čeka raspaljenu skaru. Sa strane kotlić u kome se kuva čorba.

- Dragan je veliki meraklija, sve mora da je po njegovoj volji. More gledaj, bre, kakvu lepu ženu ima. Za sve oko ima, svaka mu čast, ako su mu se roditelji mučili on neka uživa. Mnogo ih je poštovao, nijedne zadušnice nije propustio, slavu, preslavu, zato ga sve hoće, gleda onaj odozgo - viče starija meštanka.

Hiljadarka za trubače

- Vreme je da se krene u manastir - čuje se.

Dragana i Žaklina sedaju u čeze ili, kako neko reče, soderačke kočije. U porti narod, u crkvici obred venčanja može da prati uža familija i visoke zvanice. Dragan i Žaklina staviše krune na glavama, zakleše se na vernost, poštovanje i ljubav pred Svetim pismom i nasta čestitanje.

Kada je ministar Dačić izašao iz hrama skočiše trubači. Gočobija je kleknuo i počeo da udara maljicom u goč kao pinter u čvor, a Jovica dunu u trubu te zamalo da mu obrazi popucaju. Ministar zna za red, izvadio je hiljadarku iz džepa i dao je prvom trubaču do sebe. A, onda se izmaknuo, pustio ostale da se vesele, a njega opet spopadoše pojedinci koji bi da se slikaju.

Dragan i Žaklina u čezama blagosloveni krenuše natrag svojoj kući. Gosti se smestiše, krenu Čeda sa pesmom, krenu i Dragan. "Pred porta bi me, mome, čekala", ječi u dvorištu.

Ministar Dačić je, zbog obaveza, morao da ode oko dva popodne. Posle njega je otišao i vladika. Iz starinske kuće sa mikrofonom u ruci izašla je Biljana Jevtić, koju su svi razdragano dočekali. Usledilo je još jedno iznenađenje: pojavio se i Radiša Urošević.

- E, taj, kad pusti glas svo lišće popada sa oraha - viče starina sa šajkačom na glavi.

Dragan se sa Žaklinom vozi u čezama dvorištem, u krug, a sa njima Biljana i Radiša sa mikrofonima pevaju po želji: "Kazuj krčmo", "Niška banja", "Svilen konac"...

Zemlja se tresla u Sodercu sve do osam sati uveče kad nestade struja. Gosti iz Makedonije rešiše da idu. Ispratiše ih sa muzikom. Još nisu bili izašli iz Vranja kada je došla struja. Dragan i Žaklina i njihove dve prelepe ćerke nastaviše da se vesele sa rođacima i prijateljima. Do duboko u noć.