Nismo uvoz iz inostranstva

Princ Aleksandar Drugi i princeza Katarina u prisustvu porodice, rodbine i najuglednijih zvanica iz Srbije i sveta, dvodnevnim slavljem, upravo su obeležili 25 godina braka. Tim povodom, u razgovoru za "Vesti" prestolonaslednik govori o aktuelnom trenutku Srbije i dinastije Karađorđević.

Srebrna svadba je značajan jubilej. Kako danas gledate na dosadašnji period bračnog života?

- Divnih 25 godina sa Katarinom, tokom kojih smo nas dvoje i deca bili veoma srećni. Mnogo stvari smo uradili zajedno i videli toliko toga. Poslednjih devet godina su bile posebno značajne. Vratio sam se svojim korenima u Srbiji i Katarina je sve vreme stajala uz mene. Ona je svojim humanitarnim radom mnogo učinila za narod u Srbiji.

Da li se uskoro očekuje još svadbi i prinova na Dvoru, jer su prinčevi Petar, Filip i Aleksandar stasali za ženidbu?

- Još ne, momci su mladi.

Iduće godine se navršava 10 godina kako neprekidno živite u Srbiji. Kako biste ocenili taj period s aspekta odnosa građana, ali i državnih zvaničnika prema vama?
- Moj odnos kako sa narodom, tako i sa svim demokratski orijentisanim političarima je uvek bio otvoren, iskren i pošten. Tako je bilo 1991, kad sam prvi put došao u Srbiju, i tako je i danas. Sve što smo moja supruga i ja radili za to vreme samo potvrđuje naš stav. Ne osećam nikakvu razliku u tome kako nas ljudi tretiraju sada u odnosu na ono kako je bilo u prošlosti.

Međutim, moram da priznam da moji kontakti sa ljudima iz državnih institucija nisu tako redovni i česti kao što su bili tokom 90-ih dok su oni bili u opoziciji, a i nekoliko godina posle petooktobarskih promena. To je šteta jer znam da još mogu mnogo da doprinesem našoj zajedničkoj borbi za bolju budućnost naše zemlje. Ponekad mi je lakše da stupim u kontakt sa visokim zvaničnicima u inostranstvu nego u svojoj zemlji, ali se nadam da će se to promeniti nabolje.

Narednog meseca se navršava prva decenija od petooktobarskih promena, koje ste snažno podržavali mnogo godina pre nego što su se one desile. Dokle je stigla Srbija u proteklih 10 godina?

- Moj napori na ujedinjenju srpske opozicije 90-ih godina su gotovo nepoznati u Srbiji, ali nikada nisam to radio zbog lične promocije, već za demokratsku budućnost naše zemlje. Nažalost, posle petooktobarskih promena desilo se tragično ubistvo mog dobrog prijatelja, premijera Zorana Đinđića, zatim globalna ekonomska kriza koja je teško pogodila ne samo Srbiju već sve zemlje u svetu. Naša privreda je još vrlo krhka i mnogo zavisi od stranih investicija.

Privlačenje ovih investicija ne bi trebalo da bude zadatak samo za državne službenike, već i za sve ljude dobre volje sa dobrim kontaktima. Svakako da je bilo nekih dobrih trenutaka od petooktobarskih promena, ali mnogo vremena je izgubljeno zbog nedostatka jedinstva i planiranja. Bilo bi mnogo bolje da je Vlada posle 5. oktobra angažovala globalnu PR agenciju u cilju promovisanja i poboljšanja imidža Srbije u svetu. To bi bio dobro potrošen novac koji bi nam mnogo doneo sada kada se bliži desetogodišnjica 5. oktobra. Voleo bih i da se više radilo na polju ljudskih prava.

Crna Gora je donela zakon o statusu dinastije Petrović. Dokle je stigla Srbija kad je reč o konačnom rešavanju statusa dinastije Karađorđević i da li ima problema u vezi s tim?

- Dobro je da Vlada Crne Gore namerava da definiše status dinastije Petrović. Međutim, prve reakcije kneza Nikole ukazuju na to da je definisanje njegovog statusa pojednostavljeno davanjem državne plate. To nije suština. Takođe je veoma teško očekivati bilo kakav politički status dinastije u državi koja je republika. To nije primereno ni u zemljama koje su monarhije zato što monarh mora biti neutralan. Međutim, domaće dinastije kao što su Petrovići i Karađorđevići su jedine na Balkanu koje nisu "uvezene" iz inostranstva.

Kao takve, one su uvek bile nerazdvojni deo naroda, istorije, tradicije i bio bi logičan nastavak da budu priznate kao čuvari identiteta ili čak, ako želite, da to bude prednost u odnosu na druge zemlje u regionu i garant našeg identiteta u našoj evropskoj budućnosti. Na kraju, u tekućim masovnim građanskim pomirenjima svih vrsta to je jedina karika koja nedostaje u ovom trenutku.

Budući da su komunisti svojevremeno konfiskovali dvorove Karađorđevića i da su kraljevske palate još u državnom vlasništvu, s kakvim se problemima suočavate kad je reč o finansiranju investicionog i tekućeg održavanja tih zdanja?

- Moj deda kralj Aleksandar Prvi je Novi dvor u centru Beograda, koji je danas zgrada predsedništva, poklonio Narodnom muzeju, i to smatram plemenitim gestom. Kraljevski dvor u Kraljevskom kompleksu na Dedinju, koji je bio rezidencija mog dede i oca, kao i Beli dvor, koji je izgrađen sa ciljem da bude rezidencija mog oca kralja Petra II i moja dva strica princa Tomislava i princa Andreja, nezakonito su konfiskovani 1947. godine i od tada su državna imovina.

Država ih je održavala za vreme Tita, za vreme Miloševićevog režima, ali to je iznenada prestalo 2001. godine, kad sam dobio pravo da ga koristim kao starešina kraljevske porodice. U periodu od 2001. do 2004. finansirao sam održavanje kompleksa na Dedinju sopstvenim sredstvima što je bilo izuzetno teško. Međutim, država je nastavila brigu 2004. godine i to je dobro funkcionisalo sve do 2008, kad se nešto promenilo. Održavanje takvog istorijskog spomenika zahteva stalnu brigu i ulaganje. Iskreno se nadam da su ljudi iz vlade, bez obzira na prioritetne probleme, u stanju da to razumeju. Nadam se da je ovo samo privremeno i da će sve biti rešeno uz dobru volju.

Kakvi su danas porodični odnosi među Karađorđevićima, a naročito između potomaka kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja?

- Moji odnosi sa potomcima mojih stričeva Tomislava i Andreja su redovni i vrlo srdačni. Često se okupljamo na Dvorskom kompleksu za našu slavu Svetog Andreja i za druge prilike, kao što je sada godišnjica mog venčanja sa Katarinom, zatim u Londonu i mnogim drugim prilikama. Međutim, mediji često traže tračeve, a ponekad naiđu na članove bočne grane porodice koji imaju različita mišljenja. Razumljivo je da novinari nisu svesni ili ne razumeju dovoljno dobro strukturu porodice i istoriju, a to, nažalost, pomaže da se ova zabuna nastavlja.

Lekcije iz diplomatije

Kako ocenjujete situaciju vezanu za Kosovo i Meohiju na međunarodnoj sceni?

- Kosovo je veoma tragična priča. Ova Vlada je nasledila gotovo nemoguću situaciju iz prošlosti i učinila sve što može u okviru međunarodnog prava i diplomatije. Kamo sreće da je bilo mnogo više razumevanja i takta u nekim zemljama, mogli smo da postignemo pravedno rešenje ranije. To nije prvi put u našoj istoriji da mi kao mala zemlja stojimo između velikih sila čiji se interesi sukobljavaju. Treba više da naučimo iz naše prošlosti ne samo iz velikih bitaka, već i od naših velikih diplomata poput despota Stefana, kneza Miloša i Nikole Pašića.

Kuma engleska kraljica

Princ Aleksandar Drugi Karađorđević, jedinac kralja Petra Drugog Karađorđevića i kraljice Aleksandre, rođen je u egzilu 17. jula 1945. u Londonu. Budući da je prema tadašnjim dinastičkim pravilima prestolonaslednik morao da bude rođen na jugoslovenskom tlu, apartman broj 212 u hotelu "Kleridžis", u kome je rođen, britanske vlasti su proglasile za jugoslovensku teritoriju. Krstio ga je u Vestminsterskoj opatiji srpski patrijarh Gavrilo Dožić, a kumovi su bili engleski kralj Džordž VI i njegova kći princeza Elizabeta, današnja britanska kraljica.

Školovao se u Švajcarskoj, Americi, Škotskoj i Engleskoj, a potom stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Brianije. Kao oficir Britanske vojske službovao je na Bliskom istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemačkoj do 1972. godine kad je započeo međunarodnu poslovnu karijeru i u Španiji se oženio princezom Marijom da Glorijom iz brazilskog carskog doma. U tom braku rođeni su princ naslednik Petar 1980. u Čikagu, a potom blizanci prinčevi Filip i Aleksandar 1982. u Virdžiniji.

Prvi brak je okončan 1983. i dve godine kasnije Aleksandar Drugi ženi se Katarinom Batis iz Atine, 21. septembra 1985. Kum na venčanju u srpskoj crkvi u Londonu bio je bio je grčki kralj Konstantin, a stari svat kraljević Tomislav Krađorđević.

Aleksandar Drugi prvi put je došao u Srbiju 1991. Od 17. jula 2001. stalno je nastanjen na svojoj dedovini, u dvoru kralja Aleksandra Ujedinitelja.