Trifković: Srbi ponovo pod Turcima

To što je zvanični Beograd prihvatio Ankaru kao učesnika i arbitra u domaćim i regionalnim političkim procesima predstavlja pojavu bez presedana, ocenjuje za "Vesti" politički analitičar iz Čikaga dr Srđa Trifković.

Srđa Trifković

Srbija postaje država s ograničenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore vladajuće koalicije, već i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari, dodaje Trifković.

Da li se s neosmanizmom mogu povezati muslimanski zahtevi za autonomijom u raškoj oblasti?
- Na 500.000 kvadratnih kilometara Balkana danas živi oko 60 miliona ljudi. Pravoslavni hrišćani - Grci, Bugari, Srbi i slovenski Makedonci imaju tanku većinu, jedva iznad 50 odsto.

Muslimani - 12 miliona njih u evropskom delu Turske i približno još toliki broj Albanaca, slovenskih muslimana i etničkih Turaka van Turske - čine oko 40 odsto; dok katolika (uglavnom Hrvata) ima tek sedam odsto. Ove zajednice ne žive danas, niti su ikada živele u multikulturnom skladu.

Većina balkanskih muslimana živi u kompaktnim pojasevima teritorije duž Transverzale. Postoje samo dve značajne pukotine u tom lancu. Jedna je u istočnoj Makedoniji, a druga u trouglu Nova Varoš - Prijepolje - Pljevlja u Raškoj oblasti, duž puta i železničke pruge Beograd-Bar. Tako Sandžak predstavlja jednu od najkritičnijih geopolitičkih tačaka na Balkanu.

Za islamiste, ključna demografska pukotina duž zelenog lanca postoji u tri opštine u Srbiji - Priboj, Nova Varoš i Prijepolje. U opštinama Sjenica i Tutin Srbi postoje još samo u tragovima, a u Novom Pazaru ubrzano nestaju.

Gde je u tome uloga Turske?
- Turska je aktivno uključena u premošćavanje te kritične nedostajuće karike na koridoru zelene transverzale, uz neshvatljivu spremnost zvaničnog Beograda da joj taj posao maksimalno olakša. U odnosu na Zukorlića Turska sada lukavo igra ulogu "dobrog policajca": samo prepustite nama taj vaš problem, Erdoganova je poruka Tadiću, mi ćemo ga držati pod kontrolom kad vi to već ne možete ili ne smete.
 

A šta na to kaže Beograd?
- Prihvatanje institucionalizovanog prisustva Turske kao legitimnog učesnika u domaćim i regionalnim političkim procesima, pa i arbitra u njima, od strane zvaničnog Beograda predstavlja pojavu bez presedana.

Može se uporediti s ulogom SSSR-a u satelitskim zemljama istočnoevropske "bratske zajednice" pre Gorbačova.

Srbija tako postaje de fakto država sa ograničenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore vladajuće koalicije, već i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari.

Notorna činjenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide naruku turskim ambicijama jer se zvanični Beograd iznenada našao bez alternativnih opcija i bez ideja, da pare ne pominjemo.

Kako na neoosmanizam gledaju Vašington, Brisel i Moskva?
- Americi odgovara da Turcima da otvoren teren na Balkanu za stvaranje sopstvene sfere interesa. Brisel Turcima nudi Balkan kao utešnu nagrada, imajući u vidu da Ankara u EU nikada neće biti primljena. Rusima, pak, odgovara strateško partnerstvo sa Ankarom pošto se Moskva nada da će turski uticaj na Kavkazu i u Centralnoj Aziji predstavljati protivtežu radikalnom vehabitskom islamu.