Srbija: Loša voda u 33 grada
Kad god stanovnik Zrenjanina odvrne slavinu, iz nje poteče žućkasta voda koja ima neprijatan miris. Kikinđani pak kada se kupaju ne mogu da isperu sapun, pišu beogradski mediji.
''Blic'' navodi da ovi primeri nisu usamljeni jer vodu iz česme rizičnog kvaliteta piju stanovnici 33 grada Srbije. Voda u tim gradovima sadrži arsen, amonijak, huminske supstance, gvožđe, mangan, nitrite koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.
Gradovi kao što su Kikinda, Zrenjanin, Novi Bečej, Sečanj i mnogi drugi u Banatu konstantno kubure sa pijaćom vodom koja ne zadovoljava uslove pravilnika o higijenskog ispravnosti.
Voda nije ispravna ni fizičko-hemijski, niti mikrobiološki.Prema podacima Instituta za javno zdravlje ''Batut“, oko 50 odsto kontrolisanih vodovoda uspeva da obezbedi hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće, piše beogradski list.
Kao ilustraciju ''Blic'' navodi podatak iz 2007. godine kada je od 155 kontrolisanih vodovoda samo 47,75 odsto imalo ispravnu vodu za piće. Poslednji podatak iz 2009. godine pokazuje da je kontrolisano 156 vodovodnih sistema, od čega je bilo ispravno 82 ili 52,56 odsto.
Arsen jako opasan po čoveka
Doza arsena koja je toksična je 50 do 100 miligramu po kilogramu čoveka. U vodi iz česme ovog metala ima u količini od 10 mikrograma. Arsen koji se pije iz vode posle nekoliko vremena u 90 odsto slučajeva se izluči, a ostatak se deponuje u kostima, kosi i jetri. |
- Stanje nije tako dobro, ali daleko je od toga da je katastrofalno. Dobro je to što se iz godine u godinu uočava blago poboljšanje kvaliteta. Međutim, taj blagi porast, nažalost, nije praćen poboljšanjem i mikrobiološkog kvaliteta vode. To znači da u tim vodovodima i dalje ima bakterija i to najčešće kolifornih, koje izazivaju crevne infekcije, ali i ešerihije koli - objašnjava za ''Blic“ profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Manojlović
Pored lošeg kvaliteta pijaćih voda, u Srbiji se kao poseban problem javlja nedostatak kvalitetnih izvorišta vode. Taj problem naročito je izražen u Vojvodini u regionu Banata. Više od 75 odsto izvorišta za vodosnabdevanje u Vojvodini čine podzemne vode. One su po pravilu, a pogotovu u Banatu, opterećene visokim sadržajima huminskih supstanci, amonijaka, gvožđa, mangana, natrijuma i veoma toksičnog arsena.
Prema „Batutovim“ podacima, najgore stanje je u Srednjobanatskom okrugu gde je voda 100 odsto fizičko-hemijski neispravna. Nakon toga sledi Severnobanatski okrug gde je voda neispravna u 92,96 odsto slučajeva. Što se tiče centralne Srbije, neispravna voda je u Šumadijskom okrugu i to 27,81 odsto, Jablaničkom okrugu 14,78 odsto i u Beogradu 13,62 odsto.
Najveći problem je ipak prisustvo arsena u vodi, koji je Svetska zdravstvena organizacija svrstala u prvu grupu kancerogena.
- Neka istraživanja pokazuju da dugotrajno izlaganje arsenu može dovesti do dijabetesa. Govori se i o neurološkim problemima, negativnom uticaju na nervni sistem i na periferne krvne sudove. Dosta istraživanja povezuju količinu arsena u vodi za piće sa brojem samoubistva, što je situacija u Subotice. Arsen se akumulira u jetri i tu može da stvara probleme - objašnjava Manojlović.
