Azilanti smešteni u kamp kod Šapca

Povratku u Srbiju najmanje se raduju azilanti koji su ovih dana na tapetu norveških vlasti. U jednoj od najvećih policijskih akcija u toj zemlji, iz 13 azilantskih centara "pokupljen" je 71 srpski državljanin. Vlasti su planirale da deportuju 100 osoba, ali se njih 30 odlučilo da rizikuje i pobegne.

Ukrcavanje azilanata na aerodromu "Bude"

- Akcija je sprovedana bez problema i na jugu i na severu zemlje. Međutim, od 100 srpskih azilanata, koliko je trebalo poslati, 30 je nestalo kada smo došli po njih - kaže Magne Leve, operativni šef u Policijskoj upravi za strance.

Policija je po azilante došla u ranu zoru i na prepad ih spakovala u vozila. Po dolasku u Beograd gotovo svi do jednog su se žalili jer su vraćeni, i to posle dve-tri godine života u stanovima kakve u Srbiji mogu samo da sanjaju. U otadžbinu su stigli u subotu uveče, čarter letom.

- Došli su uz pratnju policije i nisu se žalili na tretman. Nervozni su i smeta im što su vraćeni, ali mi tu ne možemo da pomognemo - kažu za "Vesti" u Komesarijatu za izbeglice Srbije.

Ovog puta je iz Norveške deportovano 71 lica, uglavnom s područja Kosova i Metohije (od kojih se samo pet porodica vode kao interno raseljeni).

Među njima je bilo 17 porodica, 39 dece i tri samca. Većina je po dolasku u Beograd otišla kod rođaka i prijatelja, dok se njih 11 odlučilo da im je najbolje da za početak budu u Centru za prihvat povratnika "Varna" kod Šapca.

- Niko od njih za sada nije izrazio želju da se vrati na područje Kosova i Metohija, što naravno ne znači da oni to neće učiniti. Za sada su dobili svu neophodu pomoć. Tu smo da im u svemu pomognemo da što pre izvade lične karte i upišu decu u škole - dodaju u Komesarijatu.

Iako povratnici na sve načine pokušavaju da objasne da su greškom vraćeni, u Komesarijatu kažu da u ovakvim slučejevima nema greške. Naime, za svakog od njih urađena je provera, odnosno utvrđen identitet pre nego što su poslati u otadžbinu.

Prema Sporazumu o readmisiji, u poslednjih šest meseci u Srbiju se najčećše vraćaju azilanti iz Norvaške. "Atraktivne" destinacije, naročito od ukidanja viza, za njih su bile još dve države poznate po tome da posebno vode računa o osobama koje traže azil - Belgija i Švedska.

U ambasadi Švedske u Beogradu kažu da je i posle apela i švedskih i srpskih vlasti bilo novih zahteva za azil, ali i prinudnog povratka.

Ambasadorka Belgije u Srbiji Denis de Hauer podseća da je Belgija zajedno sa srpskim vlastima preduzela mere kako bi ubedila one koji nameravaju da potraže azil da su izmanipulisani i da siromaštvo nije razlog za traženje političkig azila.

- Belgija je obezbedila autobuse za one koji žele da se dobrovoljno vrate u Srbiju, i u velikom broju to je i prihvaćeno. Srpski mediji su nam pomogli pišući o tom problemu i objašnjavajući razloge i našu reakciju. Srpske vlasti su takođe izašle u susret - kaže ambasadorka De Hauer.

Inače, i akcija povratka azilanata iz Norveške planirana je već neko vreme, i izvedena u saradnji sa srpskim vlastima. Kako su "Vesti" već objavile, Norveška organizacija za zaštitu azilanata smatra da su norveške vlasti bile prestroge u proceni ovog slučaja, navodeći da su mnoga deca u toj zemlji rasla nekoliko godina i da su se dobro integrisala u zajednicu.

Vadse ostao bez srpskih prijatelja   Vadse je mestašce na krajnjem severu Norveške, malo mesto velike duše, koje je u subotu ostalo bez 22 žitelja prinudno vraćenih u Srbiju. Policijska jedinica za strance pokupila ih je u cik zore jer posle dve-tri godine boravka u ovoj zemlji nisu dobili dozvolu ostanka. Ukupno je proteran, ovog puta, 71 kosovski Srbin.   Srbi su dobri ljudi: Svejn Dragnes Vadse ne krije očaj zbog drame, javila je sa lica malog mesta Norveška televizija.   - Srbi su dobri ljudi i dobro su se intergrisali za ove tri godine koliko su bili s nama. Imali su posao i deca su im stekla prijatelje.   Sada su bačeni odakle su došli, u jedan drugi svet. Stravično!   Ovo su ljudi koji rade, koristili bi nam i ubuduće - izjavio je, kao da je familija prognanih kosovskih Srba Svejn Dragnes, predsednik opštine Vadse, naglašavajući da malo mesto zavisi od strane radne snage.   Prihvatilište za azilante u koje su upali norveški policajci U odnosu na neveliki broj stanovnika, Vadse ima najveće prihvatilište za strance u Norveškoj u kome je 250 izbeglica i azilanata.   Pre dve godine opština je dobila značajnu nagradu za uspešan rad u naseljavanju i integraciji izbeglica. Posle drame sa srpskim prijateljima, priznanje će biti vraćeno novrveškoj vladi. - Upravo razmatramo da vratimo nagradu. Veoma me je razočarao Stoltenberg. Ukoliko je njegovo mišljenje savetodavno, nemam drugog izbora nego da se osetim nemoćnim u borbi za ove ljude - rekao je Dragnes. Naime, policijska akcija proterivanja kosovskih Srba dobila je izričitu podršku premijera Jensa Stoltenberga. Vadse pati, ali ne ćuti. Zavapio je za vrednom Srpkinjom i Jan Erik Jersta, šef proizvodnje u mesnoj pekari "Hildonen", u kojoj je radila jedna azilantkinja sa Kosova.   Gazda pekare žali za sposobnom radnicom - Izgubili smo veoma sposobnu radnicu. Bojim se da će se firme u gradu ubuduće ustručavati da zapošljavaju azilante strahujući da oni mogu biti opet proterani.   A oni su ljudi kojima sa sigurnošću mogu da poverim ključeve moje kuće, nastoje da čine najbolje što mogu i sposobni su da se integrušu. Sa svojom dečicom su zajedno dok se igraju, u njihovim slobodnim aktivnostima, i stekli su norveške prijatelje - rekao je Jersta. Prazne školske klupe   Beate Aronsen, direktorka škole u kojoj su đaci bili i mali Srbi, nikada nije pomislila da će njeni učenici nestati. - Tako dugo su bili ovde i tako su se lepo uklopili. Učiteljima uopšte neće biti lako da objasne svojim đacima zašto su njihovi prijatelji iznenada nestali - kaže ona.   S. Dimitrijević - Vesti