Izumiru seoski švaleri

U Gradnji, selu u Poljanici, planinskom kraju severno od Vranja prema Leskovcu, nekada je cvetala ljubav i time se 250 meštana ponosi. Gradnja je, kažu, bila poznata po švalerima.

I kovač i švaler: Nastas Jović

 

Nastas Jović, nekada kovač, sada penzioner, poznatiji u selu kao Dragojlo, nekad je bio jedan od najznamenitijih švalera.

- Na sabore, u kolu, prvo se pogledi ukrste. A, kad se taj pogled zalepi u srcu, ne spava se. Samo znojenje preko noći. I krene dopisivanje. Nađe se hartija i neko ko će da prenosi pisma. Tako se ugovori sastanak. Obrazi crveni, samo što ne izgore, svaka izgovorena reč bila je med. Pa, krene ispraćanje do kuće. Idemo putem, jedan na jednu stranu drugi na drugu. Kakvo približavanje ili, sačuvaj bože, držanje za ruke. Da naiđe slučajno devojčin otac i to vidi, iako je devojka stasala za udadbu, kožu bi joj odrao. Ali, ne prođe mnogo vremena i pusti se reč za ženidbu. Dođu stariji ljudi i ugovore, sve po propisu - priča Nastas.

On tvrdi da su švaleri meraklije.

- Čist vazduh, izvorska voda, suvo meso i baloni vina stvarali su terača u čoveku. A, kad proradi terač, pamet iz glave siđe u pantalone i trči pod futu (suknju). Nije se probiralo, sve što dođe pod ruku, namiri se - kaže Nastas.

Stric Jova sa suprugom

 

Tvrdi da je nekada Gradnja bila što je sada Petlovac u seriji "Selo gori, a baba se češlja". Kada bi se snimala serija o njihovom selu, morala bi, ističe, da se nazove "Selo drema, a iz štale dim se dimi". Nastasa u selu svi zovu Dragojlo, po liku iz istoimene serije Radoša Bajića. A, da ne bi bilo slučajno, pored toga što je znamenit švaler, potrudio se da što više liči na Dragojla. Isti kačket, pa naočare, brkovi i stas.

- A, znaš li, Dragojlo, otac ti Dušan kakav beše - podseća ga stric Jova na porodičnu tradiciju.

Dragojlu se smeši brk.

Nastas sa familijom

 

- Ovi moji rođaci pitaju me koliko sam žene po štalama i kukuruzištima milovao. Pitaju me ima li ih 200. Ima ih, odgovaram, ali na spisku u svesci od 200 lista. Samo u susednom selu Roždacu 10, a ono, bre, malo, ima desetinu kuća. Dok sam bio mlađi, majka je savetovala moju ženu: "Viči mu, ćerko, za tvoje dobro je, ne vidiš li da preteruje." Počne kao da viče, ali se odmah seti da je kuća u svakom pogledu namirena i ućuti. Mnogo mi je žena bila pametna. Sretnu je komšinice ili drugarice i kažu joj gde sam noćivao i sa kojom bio. "Ako ima za druge, imaće i za mene", spremno im odgovori - priča kroz smeh Nastas.

Žali se da danas nema mnogo mladog sveta u Gradnji, pa nema ni odmene za stare švalere.

- Jedino što se ne žalimo to je da u selu nema baba-devojki niti starih momaka zvanih dirin-dede. Sve što staše za ženidbu odmah se upari i stvara porodicu - tvrdi Nastas.