Srbija: Zemlja masovnih pijanki
Kakvu sliku o sebi šalje Srbija posle sabora u Guči, „Bir festa“ i „Egzita“. Jedni kažu da su festivali magnet za turiste, drugi da se na taj način narod kolektivno prazni i beži od problema, a treći da počinjemo da ličimo situaciju kada su Finci odlazili u Rusiju da se za noć jeftino „ubiju od alkohola“.
"Svi putevi vode u Guču“, "Jednom se živi - Guča 2010“, "Izaberite mis Guče“, neki su od naslova koji su se mogli pročitati u slovenačkoj štampi prošle sedmice. Tamošnji mediji izračunali su da je srpsku prestonicu trube i ove godine posetilo više od 10.000 gostiju iz Slovenije, koji čine najveći procenat među stranim pridošlicama.
Dopisnici slovenačkih medija opisivali su zagrejanu atmosferu punu "preznojenih i pijanih ljudskih tela“, koja su se "noć i dan penjala na spomenik trubaču“, odakle su "viseći sa trube... zalivali nepreglednu masu pivom“.
Osim gostiju iz skoro svih država bivše Jugoslavije, bilo je i Marokanaca, Australijanaca, Amerikanaca, Švajcaraca, Norvežana i Šveđana, Francuza, Britanaca, Italijana, Španaca, Rusa, pa čak i Belorusa, Argentinaca i Jordanaca. Neiskusni stranci neoprezno su mešali šljivovicu i kajsijevaču sa pivom, a onda kao pokošeni padali na vreo asfalt, pa čak i povraćali u kante za đubre.
Reporter ljubljanskog "Dela“ posebno priznanje odaje "trubačima iz Goračića i Ritija“, koji su zabavljali sedmu silu do jutra, sve dok novinari mrtvi pijani nisu zaspali pod stolovima. A jedan od slovenačkih dopisnika izveštaj završava opaskom da će "žur u Guči crći kada tamo počnu da dolaze šminkerski Zagrepčani“.
Ne manje fascinirani bili su i britanski novinari, koje je baš u vreme "Bir festa“ i "Sabora“ u Srbiju dovela Turistička organizacija Srbije.
"Nisam ovde bio deset godina i dogodile su se mnoge promene. Radio sam dokumentarni film za BBC o festivalu u Guči, i tvrdim da na svetu nema ničeg sličnog. Posetio sam i 'Bir fest' na Ušću, i istok Srbije. Tamo ima predivne, netaknute prirode, što nije samo velika šansa da se privuku strani mediji i razvije turizam, već i mogućnost da se dovedu investitori", komentarisao je direktor britanske agencije "MPR Netvork“ Rasel Stenhaus.
U Srbiji se svake godine održi više od 1.600 najrazličitijih manifestacija, od čega 700 ima solidnu reklamu na sajtu Turističke organizacije Srbije. Najposećeniji su Guča, sa 800.000 gostiju ove godine, "Bir fest“ sa pola miliona, "Noć muzeja“ u Beogradu sa 450.000 posetilaca, "Egzit“ sa 120.000 i Kosidba na Rajcu sa oko 100.000. Sam kraj avgusta obeležili su "Dani piva“ u Zrenjaninu, "Velikogospojinski dani“ u Novom Bečeju, "Stiško poselo“ u Malom Crniću...
I dok mnogi stranci i dalje sumiraju utiske sa masovnih terevenki, činjenica je da mi uopšte ne živimo veselo, da je milion ljudi ispod granice siromaštva, i čak i taj evro za malu kriglu piva u Guči im je mnogo.
"Poruka koju šaljemo o sebi jeste pozitivna, jer ruši prethodne stereotipe sveta o nama. Međutim, sasvim je drugo pitanje da li Srbija svoju turističku i kulturnu poruku treba na ovome da iscrpi. Nisam u to siguran", kaže Cvijetin Milivojević, prvi čovek pi-ar agencije "Pragma“.
On objašnjava da su i Guča i "Egzit“ nadrasli sami sebe i prerasli u "masovne pijanke“, pa smo došli do toga da "Dragačevski sabor“ ne traje više tri, pa ni nedelju dana, već 10.
"Plašim se da se ti festivali vremenom ne okrenu sami protiv sebe. Mladi Slovenci, koji su za nas personifikacija žitelja EU, masovno dolaze na vikend-turizam po splavovima, za ludi doček Nove godine na beogradskim ulicama i u Guču, i to pomalo liči na ono kad su mladi Finci išli na jedan dan u Rusiju da se tamo napiju do smrti! Nije to slika koja je Srbiji neophodna", podseća Milivojević.
To može biti samo dobra odskočna daska, dobar magnet da nekog privučemo, ali treba ubediti goste da, kad već dođu, posete još nešto. I da sledeći put ne dođu samo zbog beogradskih splavova, već da bi videli recimo puteve rimskih careva, srpske kraljevske banje, reke, šume i muzeje.
Ipak, ljudima je, posebno u vreme krize, potrebno kolektivno pražnjenje. To im skreće pažnju sa problema - od poskupljenja i inflacije, do pada zaposlenosti i Kosova. A godi i vlasti, jer se smanjuju tenzije u društvu.
"Slika koju smo o sebi poslali u svet je uprošćena i, kao i svaki stereotip, ne odgovara sasvim realnosti. Ali, ne možemo da kažemo ni da je to sasvim dobro, ni da je sasvim loše. Stranci su u nama videli ono što im je bilo potrebno, jer i oni su puni tenzija i željni pražnjenja", kaže Prvoslav Plavšić, predsednik Udruženja psihologa Srbije.
On dodaje da naš narod možda jeste raskalašniji nego drugi, i da ne treba zaboraviti ni da smo deceniju i po živeli okruženi ratovima, zatvorenim granicama, niko nam nije dolazio, nigde nismo išli. Sve je to stvorilo ambijent za ovakva masovna oslobađanja negativne energije, kao što su ludovanja na raznim festivalima, kupusijadama i slaninijadama.
"Verovatno bi neki voleli da nas drugi vide vredne kao Nemce ili romantične kao Francuze i Italijane. Ali, ne vide nas. Nije loše ni što nas doživljavaju kao familijarne i gostoljubive, jer to zaista jesmo. Važno je samo da na takvim stereotipima ne ostanemo", zaključuje Plavšić.
