Nismo trovali narod
"Institut za onkologiju i radiologiju Srbije danas nema ni manje ni više problema no što ih je imao pre hapšenja grupe lekara osumnjičenih za korupciju", kaže dr Dušan Mileusnić, v.d. direktora ove ustanove, posle afere "Citostatik" koja je zgranula Srbiju, jer su pojedini lekari optuženi da su pacijentima obolelim od raka propisivali veće doze lekova samo da bi dobili mito od trgovaca citostaticima. Međutim, sve se svelo na to da je policija ishitreno iznela slučaj u javnost, a mediji su mu dali dimenzije skandala.
Kakva je situacija danas u Institutu, a nakon hapšenja vaših lekara?
- Institut radi uobičajeno, opterećen svojim problemima. A ti problemi nisu ni veći ni manji nego što je to bilo pre nekoliko meseci. Preciznije, ti problemi su bili prisutni na Institutu i pre hapšenja nekih naših lekara.
Pominjete probleme, a ne imenujete ih?
- Skučeni prostorni uslovi u kojima radimo. Ovde se obavi najviše dijagnostičkih procedura u Srbiji. Naše službe dnevno obave i do 300 dijagnostičkih procedura. Laboratorijske službe obave dnevno 1.000 analiza, a primimo oko 500 pacijenata na dan.
Ipak, hapšenje vaših lekara najviše je naškodilo Institutu?
- Bili smo uzdrmani, ali smo nakon preživelog prvog šoka, ipak našli snage da sami zatražimo osnivanje nezavisne inspekcije. Hteli smo da se utvrdi da li je postojalo trovanje pacijenata citostaticima. Inspekcija je zaključila da nije bilo propisivanja lekova izvan medicinskog protokola. Posle toga sami smo pokrenuli internu reviziju svih bolesti lečenih unazad 10 godina. Takođe, spoljna i unutrašnja revizija utvrdila je da je bilo proširivanja liste citostatičkih lekova, čime je mogao biti oštećen samo budžet RŽO, ali ne i pacijenti.
Međunarodno iskustvo
Doktor Dušan Mileusnić rođen je u Osijeku 1957. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, kao i Medicinski fakultet. Specijalizovao je radiologiju u Zagrebu, gde je i magistrirao.
Od 1991. do 1999. godine radio je na Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije. Te godine prelazi na Vojnomedicinsku akademiju u kojoj je radio do 2004. godine.
Od 2004. do 2005. boravio je u sultanatu u Kataru gde je radio na formiranju nove kancerološke bolnice. Tu je stekao internacionalno iskustvo. |
Ipak, neki vaši lekari su u zatvoru?
- Prihvatam, bilo je određenih raskoraka između medicinskih standarda i fondovskih propisa. Bilo je u određenim situacijama fondovskih kršenja, ali ne i povreda medicinskih normi.
Otuda, na Institutu jednoglasnog smo stava da ukoliko je bilo zloupotreba i kršenja, a verovatno da ih je bilo, te osobe treba da budu procesuirane i kažnjene u skladu sa zakonima.
Kako su vaši pacijenti reagovali u vreme skandala?
- Trebalo je usred takve nesreće gledati te pacijente koji ležeći u našim bolesničkim krevetima čitaju članke u kojima piše da ih trujemo.
Ali, pacijenti su nas podržali. Nijedan pacijent nije došao i pitao: "Da li se ja ispravno lečim?", a kamoli da je odbio terapiju. Pacijenti kojima je život ugrožen verovali su nam usred te strašne satanizacije.
Upućeniji tvrde da je i pre ovog skandala bilo izražavanja nezadovoljstava vašim lečenjem?
- Biću do kraja iskren. I kod nas su se dešavale sporadične proceduralne i radne greške, ali one su bile veoma, veoma retke, ali su se dešavale. Čak smo imali i nekoliko sudskih sporova zbog tužbi pacijenata. Ali naglašavam, taj procenat daleko je ispod proseka u daleko razvijenim zemljama i zbog toga što redovno sprovodimo mere kontrole kvaliteta u svim segmentima radnog procesa.
A da li ste vi zadovoljni uslovima rada?
- Pošto je ova zgrada počela da se radi 1939. godine, njen prostor danas ne zadovoljava potrebe pacijenata. Jeste, zgrada je dograđivana, ali mnogi segmeti, od infrastrukture do opreme, ne odgovaraju standardima. Sve ostalo, od nabavke lekova do potrošnje sanitetskog materijala funkcioniše bez zastoja.
Liste čekanja
- Na sve tri naše klinike postoje liste čekanja. Na početak hemioterapije čeka se ne duže od mesec dana, a na hirurški zahvat mesec do mesec i po dana.
Početak radioterapije sa tri i po meseca sveli smo na dva i po meseca čekanja, pa se nakon operacije na terapiju čeka od šest do 10 nedelja.
Međutim, ukoliko nije izvršena operacija, takav pacijent odmah kreće sa terapijom. Ističem - niti je moguće, niti je poželjno, niti je potrebno lečenje početi odmah nakon operacije.
Mora proći određeni period oporavka pacijenta od hirurškog zahvata kako bi bio spreman za sprovođenje hemioterapije ili radioterapije. |
Šta je s opremom?
- Zahvaljujući višemilionskim ulaganjima u evrima, ugrađena je najsavremenija medicinska oprema, čije je održavanje veoma zahtevno.
Recimo, posedujemo linearni akcelerator koji je praktično avionska tehnologija. Održavanje jednog takvog aparata zahteva visokostručnog servisera i naravno održavanje te opreme ima i svoju cenu.
Dakle, servisera imamo, para sve manje. Naš najveći problem je disproporcija između broja terapijskih aparata i velikog broja pacijenata, zbog čega se naš rad sprovodi u tri smene.
Da li je starim aparatima za zračenje iz osamdesetih godina odzvonilo?
- Uveli smo nove mašine zračenja, uveli nove tehnike zračenja koje su nam omogućile da precizno zračimo tumor, a da se pri tom veći deo okolnog zdravog tkiva nalazi izvan zone visoke ozračenosti.
Šta biste poručili pacijentima?
- Već sada naši hirurzi izvode operacije na isti način kako se to radi i u razvijenim zemljama.
Naši medikalni onkolozi primenjuju protokole kojima se služe i u referentnim svetskim centrima, a naši radioterapeuti su među prvima usvojili radioterapijsku tehnologiju.
Imamo linearni akcelerator opremljen dodatnim sistemom koji će omogućiti da u najskorije vreme uvedemo stereotaksično zračenje. Reč je o hit metodi, najpreciznijem zračenju tumora. Zbog svega toga naši pacijenti mogu biti mirni.
