Ozna streljala, udbaš otkrio spisak žrtava

Još nema zvanične potvrde da je u Kragujevcu na Varoškom groblju otkrivena masovna grobnica u kojoj su pohranjeni ostaci više od 600 žrtava koje su pripadnici Ozne streljali u blizini Kapislane, sadašnjem fabričkom krugu "Zastave". Ipak, Srđan Cvetković, istoričar i sekretar državne Komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, otkriva za "Vesti" da je do ovog podatka došao jedan od njegovih saradnika i to tako što mu je spisak sa imenima stradalih dostavio bivši pripadnik Službe državne bezbednosti.

Srđan Cvetković, sekretar Komisije za tajne grobnice

- Izgleda da je bila praksa da neki pripadnici DB-a drže u privatnom posedu spiskove streljanih. Tako je Viobran Stanojević, bivši šef policije, zapisnike sa streljanja Draže Mihailovića nosio svojoj kući.
 

Koliko je realna ova brojka iz Kragujevca?
 

- U Arhivu Srbije još nismo našli knjigu streljanih koja se odnosi na Kragujevac i taj okrug, ali su naša prethodna istraživanja sa terena ukazala da se radi između 600 i 800 ubijenih ljudi od strane Ozne, odnosno partizana.
 

Čime se Komisija trenutno bavi?
 

- Bavimo se istraživanjem knjiga streljanih koje je evidentirala Ozna, a koje je BIA dostavila Arhivu Srbije. Na osnovu dosadašnjeg rada može se zaključiti da okvirne brojke ne prelaze 1.000 streljanih ljudi za jedan okrug, ali ni manje od 500.
 

Koliko je Komisija do sada evidentirala broj stradalih ljudi?
 

- Za sada imamo između 7.000 i 8.000 hiljada, računajući i nestale, a prema mojoj proceni do kraja godine imaćemo evidentirano oko 10.000 ubijenih i nestalih ljudi iz tog perioda. To neće biti konačna brojka. Neke knjige streljanih nalaze se u kutijama koje nemaju tu oznaku i treba dobro istražiti sav dostupan arhivski materijal.
 

Zašto je Ozna donela odluku da vodi dokumentaciju o likvidacijama, a znali su da će to kad tad biti kompromitujuće?
 

- Odlučili su da prave kartu mogućih neprijatelja zato što su to bile nesigurne godine, kada se nisu osećali sigurno ni sa Istoka, ni sa Zapada i trebalo im je da se ti spiskovi preciziraju za unutrašnju upotrebu.
 

Šta se osim imena i prezimena ubijenog nalazi od podataka?
 

- Kada i gde je likvidiran, koja jedinica ga je streljala i kvalifikacija dela zbog kojeg je streljan. Naravno, sve vreme govorimo o ljudima kojima nije suđeno. Otprilike je odnos takav da na 97 streljanih bez suda dođe troje koji su ubijeni na osnovu presude suda.
 

Kakve su bile kvalifikacije zbog kojih su odvedeni pred streljački stroj?
 

- Recimo, piše samo - pripadnik PDM-a, što znači da je bio pripadnik Pokreta Draže Mihajlovića, ili samo stoji jatak, saradnik. Za žene piše "špijunka", "jatakovka". Do sada smo evidentirali imena nekoliko žena koje su streljane sa kvalifikacijom da su bile prostitutke, a pretpostavlja se da su imale odnose sa okupatorom, mada to nigde ne piše, jer su u knjigama škrti u opisu.
 

U kom periodu je bilo najviše tih ideoloških likvidacija?
 

- Najintenzivnije od novembra do decembra 1944, dok su suđenja za "domaće neprijatelje i izdajnike" krenula od februara 1945. Likvidacije su rađene po ustaljenoj šemi. Noću, grupu od 30-ak ljudi vezanih žicom su izvodili na neka usamljena vangradska područja i tu bi ih vod od 15 ljudi streljao. Svaki drugi je imao praznu pušku da se ne bi znalo ko je neposredni egzekutor.