Srbija mi je razbila predrasude
Klemens Koja, ambasador Austrije u Beogradu, kaže za "Vesti": "Neki su mislili da po kazni dolazim u vašu zemlju, a ja sam se prijatno iznenadio ljudima, sad učim srpski, idem u lov i ne propuštam roštilj."
On je ambasador koji na desktopu svog računara drži sliku "Belog anđela" iz manastira Mileševa, uživa u roštilju, u slobodno vreme ide u lov i sluša muziku Šabana Barjamovića. Diplomata čije je prezime poreklom iz Moravske, ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja, došao je iz grada u kome živi oko 200.000 Srba, a oduševljen je i prirodnim lepotama zemlje domaćina, manastirima, vinom i gostoprimstvom. Predano uči srpski.
Lepota manastira
|
- Jeste, ali za mene je to bio profesionalni izazov i odmah sam prihvatio. Znao sam i koliko je Austriji važna Srbija, jer je u toj zemlji jedan od najvećih investitora. Ali, morao sam da ubedim suprugu i tri ćerke, koje nisu bile oduševljene.
Kako su reagovali prijatelji i kolege? Sigurno je bilo komentara da ste ovde po kazni?
- Iskreno, neki su pitali: "Jesi li nešto loše uradio kada te šalju u Beograd", a oni iskusniji rekli su: "Ako ti daju Beograd, znači da ti zaista veruju", jer je to jedno od naših politički najvažnijih predstavništava.
Zbog čega je Austrija važna Srbiji?
Od teologije do diplomatije
Dr Klemens Koja rođen je 19. jula 1960. u Beču. Gimnaziju je završio u Salcburgu, nakon čega se priključio austrijskoj federalnoj vojsci, gde je proveo godinu dana kao rezervni oficir.
Studirao je i doktorirao pravo na univerzitetima u Beču i Salcburgu, a zatim je diplomirao katoličku teologiju na univerzitetima u Rimu i Salcburgu.
Ministarstvu spoljnih poslova Austrije se pridružio 1989. godine. Pre dolaska u Beograd bio je direktor odeljenja za južnu Evropu, a službovao je i u ambasadama u Madridu, pri Svetoj stolici i Rimu.
- Austrija može mnogo toga da uradi u Srbiji. Jesmo mala zemlja, ali smo ekonomski veoma aktivni, jedan smo od najvećih investitora i posvećeni smo integracijama zapadnog Balkana u EU. Smatramo Srbiju ključnom zemljom na zapadnom Balkanu, tako da je važno da pomognemo i politički i ekonomski.
Da li ste vi lično imali predubeđenja pre nego što ste došli u Srbiju?
- Imao sam isti utisak kao i svako drugi iz Evrope ko je čitao novine u poslednjih 15 godina. Nisam poznavao nijednog Srbina i nisam imao dodirnih tačaka sa Balkanom. Ali sam došao sa znanjem i spreman da vidim nešto novo.
Kažete da lovite. Da li ste išli negde u lov?
- Da. Pre mesec dana bio sam pozvan da idem u Morović u lov. A baš prošle nedelje udruženje lovaca iz Austrije došlo je da se upozna sa lovačkim društvom iz Srbije. Organizovao sam im sastanak i prijem, pa su nas pozvali u lov. Bili smo na Kosmaju i lovili fazane, a neki od tih fazana već su u zamrzivaču. Čekamo da budu posluženi na nekoj od sledećih večera.
Da li ste probali i da li vam se dopala srpska hrana?
- Veoma mi se dopada. Gde god da putujem sa porodicom, naručimo roštilj jer nam se jako sviđaju pljeskavice, ćevapčići i ražnjići. Moja najstarija ćerka uvek traži dosta luka... Ali imate i odličan ajvar, kajmak, pa dobro meso, mada možda previše... Imate odlična vina. Posetili smo podrume "Aleksandrović" i "Radovanović". Interesantno mi je da su kolači ili onakvi kakve mi imamo, bečkog stila, ili turski, kao baklava i ratluk.
Dopala vam se i srpska muzika?
- Veoma. Mada je još otkrivamo. Supruga i ja idemo u Kolarac, Beogradsku filharmoniju i Madlenijanum, a upoznao sam neke od vaših lepih operskih pevačica Jadranku Jovanović i Draganu del Monako. Najzanimljivije mi je da smo otkrili modernu muziku balkanskog zvuka. Sada uživamo u muzici Šabana Bajramovića i grupe "Hazari". Dopadaju mi se i filmovi Emira Kusturice jer su veoma originalni.
