Evrointegracije čekaju zbog Kosmeta
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da ne treba očekivati da aplikacija Srbije za članstvo u Evropskoj uniji bude razmatrana u septembru, već da će do toga doći do kraja godine, jer neke uticajne zemlje EU to koriste kao pritisak pred raspravu o Kosovu u Generalnoj skupštini UN.
"Mali broj veoma uticajnih zemalja članica EU odlučio je da upotrebi prosleđivanje naše kandidature kao svojevrsno sredstvo pritiska na Srbiju pred i u toku rasprave unutar Generalne skupštine Ujedinjenih nacija oko Kosova", rekao je Đelić za današnju "Politiku".
Zbog toga, ukazao je potpredsednik vlade, ne treba očekivati da naša aplikacija za članstvo u Evropskoj uniji bude razmatrana u septembru, već da je "realnije da do toga dođe do kraja godine".
"Takva politika je, prema nama, pogrešna, jer može da dovede do usporavanja procesa evropskih integracija i destabilizacije celog regiona, ne samo Srbije", rekao je Đelić, navodeći da je stav Srbije nepromenjen - nikada nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i, istovremeno, nikada nećemo odustati od ulaska u EU.
Ništa bez velikih sila
"Iako će, po svemu sudeći, biti veoma teško postići većinu u Generalnoj skupštini UN za našu rezoluciju, mi ćemo se boriti da ona bude usvojena, kazao je Đelić", ističući da rezolucija Srbije nije uperena protiv bilo koga, već brani na miran način naša legitimna prava. "Srbija je svesna da mora imati dugoročnu podršku velikih svetskih sila, pre svega EU, za njen ubrzani razvoj i bolju budućnost njenih građana", dodao je Đelić. |
Đelić je podsetio da konsenzus unutar EU po pitanju statusa Kosmeta ne postoji i da pet članica nema nameru da prizna Kosovo "ni sada, posle mišljenja MSP i raznih pritisaka". Samim tim, naglasio je on, EU ni ne može da nas stavi pred izbor Kosmet ili Evropa.
"Kosovo je podelilo EU. Prirodno je da EU želi da uspostavi jedinstvo oko tog bitnog pitanja...Ta težnja EU je zapravo u interesu Srbije, jer daje snažan podsticaj za postizanje konsenzusa između Beograda i Prištine, koji bi omogućio i konsenzus između Nemačke i Španije, Francuske i Grčke, Velike Britanije i Slovačke", naveo je Đelić.
"Upravo za to se zalaže i Srbija. Mi ne igramo na podele unutar Evrope, već želimo da budemo deo rešenja koje će biti prihvatljivo za sve", rekao je potpredsednik vlade.
