Kako je ministar dijasporcima "zvao turu"

U dugim kolonama vozila, koja se ovih vrelih dana valjaju preko Jelice u nezapamćenom pohodu na malu dragačevsku varošicu Guču i jubilarni 50. Sabor trubača, nalazi se i, saborskog života gladna, srpska dijaspora.

Dragačevsku kotlinu krase i prirodne lepote

 

- Celu godinu sam čekao na ovaj provod, na ovaj susret, na ovo ludilo. Proveli smo dan uz trubače, pivo i pečenje, proveli smo i noć pod šatrom, a evo i drugu noć ćemo dočekati na istom mestu - reče Ljubiša Trajilović iz Danske, koji je u Guču došao sa prijateljima Dancima i već prvog dana imao neočekivano blizak susret sa ministrom Milutinom Mrkonjićem.
 

- Priđe čovek stolu, viknu turu pića, podiže flašu, zapeva s nama. Ovi, Danci, pitaju ko je čovek, ja kažem srpski ministar, a oni se smeju i kažu da sam poludeo od pića i truba - priča Trajilović.

Guča je najlepši san ispod Švarcvalda: Davinići iz Nemačke

 

"Svrabež" zvana Guča odavno je uhvatila i Nemanju Stanisavljevića iz Beča koji je, reče, kao mali dolazio jednom u Guču sa roditeljima, a posle toga mnogo godina čekao da svrati s drušvom.
 

- Sanjao sam ovo "ludilo". Pogledajte, oko nas su Francuzi, Slovenci, Mađari... Svi pijemo isto pivo i slušamo isti ritam. Jedino je malo nezgodno tokom noći, kad uhvate pivo i rakija. Ovi jarani iz Bosne su zaj..ani, hoće sve cure! - kroz smeh će Nemanja.

Ljubiša Trajilović (levo) doveo i prijatelje Dance

 

U Guču je po dvadeseti put stigao i Milutin Davinić iz Nemačke, priznavši da će dolaziti dok ga noge drže:
 

- Guča je moja radost i sreća. Voleo bi da Guča traje godinu dana. Onda se ne bi vraćao u Nemačku! - reče Milutin koji je u Guču došao i sa suprugom, i sa decom, i sa unucima, i svu su obučeni u belo.
 

Jedan njegov prijatelj iz Nemačke je na pitanje šta je za njega Guča, samo kratko rekao: "Najlepši san ispod Švarcalda!"
 

Put od Kanade do Beograda je za Miloša Ilića, rodom iz Požarevca, trajao čitava tri dana, ali mu se, kaže, više otegao put od Beograda do Guče.
 

- Uhvatila me Guča pod svoje pre pet godina i ne pušta me više. Svejedno mi je - mogu po celu noć da sedim pod šatrom i pijem i jedem, a mogu i celu noć da šetam ulicama i igram sa ovom dečurlijom na asfaltu. Ja volim Guču jer je ona u mojoj krvi - govorio je Miloš.
 

Svirao više od sat vremena: Dejan Lazarević

Hiljade stranaca, kao i mladih iz svih krajeva Srbije, preksinoć je poplavilo ulice Guče, ali i šatre pod kojima su, na iznenađenje mnogih, cene pečenih specijaliteta i pića bile čak duplo jeftinije nego na nedavnom Saboru trubača na Zlatiboru (kilogram jagnjetine u Guči 10 evra, pivo u krigli 1,5 evro). Neki, istina, sumnjaju da se iza trenutne jeftinoće u Guči krije vešti marketinški potez koji preveden na saborski rečnik glasi "navuci, pa zavuci".
 

Mnogo je reči napisano o Guči ovog vremena, gde na najveću trubačku feštu dolazi 90 odsto mladih iz celog sveta. Među tim rečima, dosta je i reči kritike, pogotovo onih koji nisu više mladi, koji ne podnose buku, alkohol, nered i gubitak vlasti. Ali, Guča ne sluša kritike. Ona teče svojim saborskim koritom u kojem se neki dobro snalaze, a neki tek uče. 

Ovde potpis

Narednih dana, a pogotovo noći, u Guči se očekuje još veća gužva, ali, rekoše, i još veće vrućine. Kako li će tek biti u utorak i sredu veče, kad na veliku pozornicu izađu otac i sin Boban i Marko Marković i Brega sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane!