Velja Ilić: Svaka strina peva u Guči

Tokom svakog Sabora trubača u Guči, dvorište i kuća čelnika Nove Srbije Velimira Ilića vrve od gostiju. Dok je bio ministar, čitav diplomatski kor iz prestonice selio se u čačansko naselje Atenica.

Velimir Ilić (sa naočarima, ne duva u trubu)

 

Odatle utabanom stazom i danas pojedini ambasadori, političari, biznismeni idu put Dragačeva. Na jubilarni 50. dragačevski Sabor dugugodišnji saborski domaćin prilično se razočarao organizacijom jedne od najvećih manifestacija u Srbiji.
 

Mnogi važni posetioci Sabora trubača bili su prvo vaši gosti...
 

- Kroz moju kuću prošlo je na stotine političara, konzula, ambasadora, sećam se delegacije iz japanske ambasade, došli su i protokolarno i mogli da se zadrže samo dva sata. Danas bi bilo nepristojno da izjavim koliko su ostali. Ili ambasadorka Izraela koja ne propušta nijedan Sabor, da ste je samo videli kako je novčanicama kitila trubače. Zahvaljujući Guči prijateljstvo između tadašnjeg premijera Koštunice i Dodika bilo je prisnije nakon druženja na Saboru. Ovde u Atenici bilo je zborno mesto, a spavali su dole na farmi u Kačulicama.
 

Nekad ste s majkom, koja je rodom iz Dragačeva, odlazili na Sabor, kako je on izgledao pre četiri decenije?
 

- Tu se sretala rodbina iz inostranstva, svi su uzimali odmor dok traje "truba" jer su znali da će na jednom mestu sresti celo Dragačevo. Krojačice po selima imale su pune ruke posla, šile su nove haljine za devojke, čik, da se neka ne ponovi. Bio je to događaj posle kog je tokom naredne jeseni bilo na stotine svadbi. Sećam se, završi se Sabor i samo čuješ plač majki po okolnim brdima. Odmah se znalo da se ćerka udala sa vašara. Eto, moje dve sestre od ujaka, obe su se udale na taj način.
 

Imate li neke fotografije iz tog vremena?
 

- Nemam nijednu. Tokom akcije "Sablja" policija je iz moje kuće odnela svu dokumentaciju i bukvalno sve porodične fotografije, čak i slike sa venčanja mojih roditelja. Eto, nisam imao sliku oca za nadgrobni spomenik.
 

Ove godine se očekuje milion ljudi na Saboru, zašto vi tvrdite da Guča ide silaznom linijom?
 

- Zato što Sabor postao privatan biznis pojedinaca, a ostao bez trube. Prošle godine je izbio skandal kada su posetioci gađali limenkama trubački orkestar NATO pakta, pa gde ide da oni sviraju na takvom mestu?! Evo, ove godine zahvaljujući svom zetu ministru pevaće i Miroslav Ilić, nemam ništa protiv njega, ali ne znam da je on nekada pevao uz trubače. Ranije je u svakom dvorištu Guče svirao po trubački orkestar, danas se u varošici može čuti svakojaka muzika, od roka do narodnjaka, a trube sve manje ima. Žalosno je da je iz Guče proterana jedna Usnija Redžepova. Kad ona zapeva "Oko Niša kiša", ori se čitavo Dragačevo, a danas svako može da dovede tasta, strinu, tetku da tamo peva. A zabranjeno je orkestrima koji nisu prošli u finale da sviraju pod šatrama, što je van svake pameti.
 

Ipak, Sabor je za opštinu Lučani dobar biznis...
 

- Ma, koja opština, to je sada biznis pojedinaca! Veoma unosan! Slobodan Jolović je umislio da je Bog i Bogojavljenje za Guču, njega treba neko da obavesti da je samo gradonačelnik. Vodi rat koja će se voda piti, da li pivo ovo ili ono. Svakog dana sam ga viđao po ministarstvima, gleda za šta da se očeše. I ne čudi što je jedne godine dobio batine pa je polomljen ležao u bolnici. Ucenjuju se ljudi za mesto, kalkuliše se ko će dati veću ponudu za šatru, naplaćuju ulaznice, što nikad nije bilo. Sad je ušao i na Pink, ne bi me čudilo da nastupaju i "Zvezde Granda". Evo, sada mu i neki Kinez organizuje 50. jubilarni Sabor.
 

Koji Kinez?
 

- Ovaj iz Aranđelovca, Dobrivoje Marinski, funkcioner DS-a, čovek koji je u svom gradu uništio svaki kulturni događaj, e taj je sada Joloviću organizovao pola veka trube. Upleli su se tu stranački interesi, dovode muzičara čiji nastup košta 100.000 evra, a nastup svih trubačkih orkestara zajedno ne košta više od 20.000. Sramota! Te skupe pevače treba da pokrije sama manifestacija, pa mora da se poveća cena i hrane, pića i svega drugog, a najjeftiniji su trubači, koji su srce sabora, na njima se skida ušur. Poslednjih godina ne mogu da prepoznam Guču, di-džejevi, diskoteke, svega ima. Bruka je što su izbacili ciganske orkestre, koji su tamo svirali
odvajkada.
 

Koliko novca zaradi organizator po jednom Saboru?
 

- Ni kao domaćin sabora nikada nisam saznao koliko je MZ Guča inkasirala tokom proteklih godina. To Jolović najbolje zna. Dok sam bio domaćin, davali smo i skupljali i šakom i kapom. Oni su uvek govorili da su se jedva pokrili.
 

Da li ćete nešto preduzeti?
 

- Sada nećemo da im smetamo, ali već sledeće godine uveren sam da neće biti tako, a nadamo se i izborima. Evo na Zlatiboru se svake godine skupi hiljade ljudi koji dolaze da slušaju trubu. Užičani su tu prepoznali svoju šansu i jedva čekaju da Guča pukne i da preuzmu primat. Ista je priča i sa Surdulicom, Vladičinim Hanom, Vranjem. Guča je veoma ugrožena.