Hiljadu braće u desetom kolenu

Selo Vrane Ravanjske u dolina Rzava bilo je nedavno najveselije mesto u Srbiji. Dok su uz zlatiborske visove odjekivali trube i bubnjevi, pod ogromnom šatrom razapetom pored stare, napuštene osnovne škole, orila se pesma iz grla skoro 250 gostiju. Sreli su se posle pet godina, a tradiciju neguju od već daleke 1984. godine. Svake pete godine okupi se ovde bratstvo Stevanovića rasuto po celom svetu.

Inženjer Slobodan Stefanović, jedan od organizatora i predanih istraživača prošlosti ovog bratstva, autor rodoslova i monografije o Stevanovićima, odnosno Stefanovićima, kako se već ko piše, kaže da se bratstvo okuplja već šesti put, ali tek su se sad srela dva ogranka porodice, jedan iz Morače, drugi sa Zlatibora.

- Konačno smo tačno saznali odakle je naš koren, ko je i odakle se ovde doselio naš prapredak. Posle bezmalo dva i po veka sreli smo se sa našom braćom iz starog zavičaja, iz moračkog sela Osreci. Zahvaljujući prvenstveno našoj braći iz prapostojbine Ljubu i Rajku Stevanoviću, precizno smo sklopili mozaik bratstveničkog rodoslova i sada nesumnjivo znamo ko je bio i odakle je doselio naš rodonačelnik Stevan, da je i u Morači ostavio široki trag.

Aga i trešnje

Vrane Ravanjske su nekada bilo zaselak sela Skržuti i zvale su se Tučkovo. Tako ga, po legendi, krstio nekakav aga koji se odavde često vraćao praznih bisaga jer su se seljani izgovarali da je tuča (grad) uništila letinu i da nemaju otkud da plate hrača. Kad je jednom neki od aga, koji je posebno voleo trešnje, banuo sa kotaricama u Tučkovo, zatekao je gole grane. Meštani su mu objasnili da je zima bila duga i studena i da su izgladnele vrane, tobož, pozobale sve trešnje pre nego što su i sazrele, aga je, navodno, besan što mu je propao merak, rekao: "E vi niste Tučkovo nego vrane!" Tako je, po predanju, selo dobilo ime.

Kućica od pruća

Bjelopoljanin Ljubo Stevanović ima 80 godina i godinama već istražuje genezu svog bratstva u Crnoj Gori.

- Stevanovići potiču iz plemena Bratonožića. Milutin Pavićev, od kojeg direktno potičemo, bio je praunuk glasovitog Bratonožića Peja Stanojeva sa Pelevog Brijega. On je, po prilici, negde početkom 18. veka doselio u Moraču, odnosno u selo Osretke. Imao je sinove Stevana, Maška, Stanka, Tripka i Savu. najstariji Stevan je imao sinove Novaka i Miloša. Kako na posnom imanju u Osrecima nije bilo hleba za sve, on je jednog dana, po svemu sudeći, negde šezdesetih ili sedamdesetih godina 18. veka, odlučio da napusti svoj ubogi savardak i zavičaj.

Najbolji zet iz Bosne

Stevanovići iz Vrana su posebno ponosni na zetove i veoma paze na one koji su dobri za njihove odive. A ima ih sa raznih strana sveta. Sandra Stevanović iz Arilja je, recimo, udata za Egipćanina Ali Farakat Negia iz Kaira, a preselili su se u Beograd. Njena sestra Tamara, koja živi u Holandiji, udata je za Turčina, koji takođe njen rodni kraj doživljava kao svoj. Specijalna nagrada za najboljeg i najvernijeg zeta je, međutim, ove godine pripala Milu Belenzadi iz Glamoča, koji živi u Beogradu.

Na imanju je ostavio starijeg sina Novaka, izgleda u tom trenutku već oženjenog i familijarnog čoveka, a u seobu i neizvesnost poveo mlađeg Miloša. Niko sa sigurnošću ne zna koliko je seoba trajala i kojim putevima Gospodnjim su doprli do Zlatibora.

- Obreli su se i zaustavili baš ovde između Lipovca i Kukavice, Rzava i Prištevca, u tada slabo naseljenom i uglavnom pustom kraju - kaže Slobodan Stefanović. - Biće da im se dolina Rzava učinila sličnom Morači, da su ih pitome livade i šumovite padine podsećale na Osretke, pa su ovde propirili vatru i stari Stevan je ponovo savio porodično gnezdo. Pored izvora sagradio je kućicu opletenu od pruća, oblepljenu blatom i pokrivenu slamom.

Njegov praunuk Josif će stotinak godina kasnije napraviti tu kuću od tvrdog materijala, brvana i čatme (bandruka), koja je bila pokrivena šindrom i koja eno i danas stoji, doduše malo dorađena i prekrivena crepom. Iz tog gnezda, koje je danas porodična kuća braće Miodraga i Milinka Stevanovića potekli su svi Stevanovići, odnosno Stefanovići iz ovog kraja koliko nas ima.

A od tada, od Stevana, odnosno od njegovog sina Miloša do danas, razvilo se deset kolena, deset pasova. U ovom trenutku, što po muškoj, što po ženskoj liniji ima više od pet stotina Stevanovih potomaka širom sveta. Najmanje ih je, nažalost, ovde u rodnim Vranama, gde se danas dim izvija još samo iznad četiri doma. Iako smo razasuti širom Srbije, od Crne Gore preko Bosne i Hercegovine do Hrvatske i Slovenije, od Češke preko Holandije do Francuske, od Rusije do Amerike, Kanade i Australije - svi smo Stevanovići, odnosno Stefanovići, svi smo braća i svi znamo jedni za druge.

Doba zavađa

- Sve ću učiniti da se čuvaju i paze i moja deca i svi ovi mlađi i s jedne i s druge strane, jer krv nije voda i nije zalud rečeno da je i deveto koleno veliki rod - veli Rajko Stevanović. - Mislim da nam je to svima, ne samo Stevanovićima, preko potrebno u ovim smutnim vremenima deoba i svakojakih podela i zavađa, kad je i ala i vrana ustala da nas deli i čupa nam korene, da od brata pravi tuđinca i nerod.
Petar Stefanović, jedan od visokih funkcionera Privredne komore Beograda, kaže da nije zalud rečeno da je čovek bogat onoliko koliko ima prijatelja, a tek koliko je bogat kad ima toliko rodbine.

- Presrećni smo što smo se sreli i upoznali s drugim delom porodice posle bezmalo posle dva i po veka, a ima nas ukupno hiljadu.

Pukovnik najstariji

Zanimljivo je da organizatori ovih susreta uvek pripreme neke skromne nagrade i obeležja. Ovog leta je, na primer, najstariji Stevanović iz Vrana pukovnik Matija - Mato Stevanović, ima 88 godina, a najmlađi Bogdan, sin Miladina i Bojane Stevanović, koji je prošle subote imao samo sedam dana. Najstariji bračni par u ovom trenutku su Ljubiša i Vioda Stevanović, žive u Kraljevu, a najmlađi Dragan i Vesna koji žive u Užicu. Najbolji privrednik je Nenad - Neša Stevanović iz Arilja, proizvođač rakije "zlatna biserka".