Zagrljeni u nebo
Bio je poslednji majski dan 1999. godine, vreme toplo, letnje, novopazarske ulice pune ljudi, žagor svuda okolo, nazirao se i kraj rata i NATO-bombardovanja. Iznenada, jedan avion Milosrdnog anđela, još se ne zna čiji, bacio je bombu, tešku više stotina kilograma, u centar Novog Pazara, na nedužni narod u Ulici Stefana Nemanje, na žene i decu, na prodavnice, kuće i stanove.
U jednom trenu, 11 Novopazaraca bukvalno je spaljeno, još 20 žitelja ovog grada na Raški teško je povređeno, neki su i danas invalidi.
U naručju svog oca Vladana Simića bio je dvogodišnji Marko Simić, tata ga je izveo u šetnju, kad su sirene najavile opasnost Vladan je sa Markom ušao je u prodavnicu auto-delova VM-komerca, vlasništvo njegovog strica Veselina - Vesa Simića, da se nakratko skloni dok opasnost ne prođe.
Našli su ih mrtve i još zagrljene u jednoj od pomoćnih prostorija. Mali Marko jedna je od najmlađih NATO žrtava u Srbiji.
- Bio je prelepo dete, isti kao otac Vladan, kako bi tek danas izgledao, mogu samo da zamislim... Često ga zamišljam kako me ljubi kad pođe u školu ili ga šaljem po novine. Sad bi imao 22 godinu, bio bi studenat, možda i apsolvent i sigurno lep mladić, na oca i majku Olju, spremao bi se za lekara ili inženjera. Bože, šta nam uradiše?! - pita se Dejan Simić, brat stradalog Vladana i stric malog Marka.
Osim Vladana i Marka, u prodavnici porodice Simić stradali su Dragan Simović Sika, koji je tu radio, i poznati novopazarski boem Raco Vranić, koji je svratio da sa Draganom popije kafu.
Strašna eksplozija izbacila ih je na ulicu, Dragan je živeo do bolnice, Raca su jedva pronašli i pokupili.
Dragica Biorac, politikolog i poznati novopazarski novinar ušla je u ulaz jedne zgrade da se skloni i baš tu je direktno pogođena.
- Identifikovali smo je po džemperu i svesci za receptima za kolače koju je nosila u torbi, sve drugo bilo je ugljenisano. Zlikovci, šta im je ona skrivila?! - pita se njen suprug Rodoljub Biorac koji je morao da napusti posao da bi odnegovao ćerke Natašu i Draganu i sina Nikolu koji su danas odrasli ljudi.
- Mada je od zločina prošlo 20 godina, rane su još sveže, kao da je juče bilo. Uvek se zapitamo: Zašto? Zašto nam to uradiše, šta im je bio cilj, u blizini nije bilo vojnih objekata, šta su hteli da postignu? Praštati moramo, ali zločin NATO-a nikada nećemo i ne smemo zaboraviti - priča Rodoljub i naglašava da je mnogo rana dobijao i kasnije jer niko nije hteo da pomogne njegovoj porodici.
Osim Vladana i Marka Simića, Dragice Biorac, Zvezdana Jajića, Dragana Simovića i Raca Vranića, ubijen i su i Đorđe Pantović, Dejan Milošević, Marko Roglić, Golub Ratković i Miodrag Nikić.
Vatrogasac stradao spasavajući druge
- Dolazim svake godine iz Beograda, gde živim, da zapalim sveću mom bratu Zvezdanu Jajiću, bio je vatrogasac i nije bio na dužnosti, kad je čuo sirene izašao je iz obližnje kafane da potera narod u skloništa, dok je ljudima savetovao kako i gde da se sklone odleteo je u nebo, samo naše duše i naša srca znaju kako nam je - priča Zvezdanova sestra Dragica Kučević.
Sramota gradskih vlasti
Na mestu gde su izginuli nedužni Novopazarci porodice su jedva uspele da podignu spomenik NATO žrtvama(neki su to hteli da spreče), a kasnije je ovaj deo grada nazvan Trgom NATO žrtava. Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa da se jedan vrtić u Novom Pazaru nazove imenom Marka Simića, ali su gradske vlasti to prećutale, ćute i danas.
Profesor nije dočekao
Još nije utvrđeno čiji je avion napravio masakr u Novom Pazaru. Najpre se verovalo da je italijanski, nemački, pa američki. Pokojni profesor Dragomir Milošević, kome je NATO ubio sina Dejana, zarekao se da će zlikovce goniti do kraja života i da će pronaći ubicu. Nije dočekao, umro je pre pet godina. Advokat Dragan Novović zastupao je NATO žrtve pred sudom u Nemačkoj, ali je na kraju tužba odbijena. Ipak, svi potomci poginulih ističu da ratni zločini ne zastarevaju i da će se prava istina kad tad saznati.
