Kajl Skot predvodi Besramni puk u Srbiji
Nije mogla zvanična Amerika da prećuti obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Srbiji, iako je i sama bila u antifašističkom savezu u Drugom svetskom ratu.
Perfidno, izokola, sa cinične distance, vodeća evroatlanska sila, uz pomoć današnjih saveznika, pokušala je da zaseni dane sećanja na heroje koji su zgazili Hitlera.
Ne zato što ne poznaju istoriju i daleko od toga da relativizuju nacističko zlo, ali pokazalo se da je zapadnom paktu koji predvodi SAD, danas mnogo važnije udariti na Rusku Federaciju, pa i na Srbiju.
To su prave mete - čak i Devetog maja.
Nije se vojno-policijska parada u Nišu ni završila, a američka medijska agencija AP objavila je da je suština te manifestacije - "pokazivanje sile u trenutku narastajućih napetosti sa Kosovom".
I da je cilj Beograda da demonstrira vojno i političko savezništvo sa Rusijom.
U prevodu, za njih to nije obeležavanje pobede nad nacističkom Nemačkom, već "zveckanje oružjem" i zbijanje rusko-srpskih redova za napad na kosovske Albance.
Znači, dvosatni defile na kome su pored srpskog naoružanja prikazani i ruski helikopteri i tenkovi, jasan su im pokazatelj da se Srbija sprema u osvajačke pohode.
Teško je pretpostaviti da se tu radi samo o netalentovanom novinarskom osvrtu, pre će biti da je reč o početku opasne propagande koja će imati nastavak.
Verovatno će se na zapadu kao izrazito miroljubive oceniti tri vojne vežbe u Hrvatskoj koje upravo počinju.
Na tim "hipi" okupljanjima učestvuje više hiljada vojnika iz 15 država na čelu sa Amerikom, a prvi put su "snažno ojačani" i pripadnicima takozvane vojske Kosova.
Veoma uplašeni od defilea u Nišu, morali su hitno da spremaju odbranu od agresivnih Srba i Rusa.
Istovremeno, baš 9. maja, evroatlanske ambasade u Crnoj Gori utrkivale su se da pozdrave i pohvale presudu protiv Rusa i Srba zbog, navodnog, pokušaja "državnog udara" u toj zemlji.
Slučajno, odabran je baš taj datum da se pokaže da su Rusi, ali i Srbi agresori i da oni nemaju pravo da taj dan proslavljaju kao oslobodioci. Čojski i junački je tako obeleženo i oslobođenje Crne Gore od fašističke čizme.
Da ne zaboravimo i pojedine beogradske medije i analitičare, poznate po izrazitom deklarativnom antifašizmu, koji su režirali kritičke priloge protiv "Besmrtnog puka" u Srbiji.
Suštinska zamerka je da je Srbija "Besmrtni puk" "prepisala" iz sovjetske tradicije (!?), da nema veze sa našom zemljom, našom borbom, našim oslobođenjem… Da je suština, (sad ide poznata formulacija) - demonstriranje partnerstva sa Rusijom.
Prvu "analizu" ćemo pripisati neznanju, pošto je "Besmrtni puk" nastao 2011. godine u ruskom gradu Tomsku - dve decenije po raspadu Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. I nikakve veze nema sa "sovjetskim" nasleđem.
Trućanje, tek da se zasmeta i baci grudva blata. Tek da se još jednom učita antiruska ideološka doktrina i u danima kad se samo slavi sloboda.
Takvim "antifašističkim" sma(t)račima nije smetalo kad se u Srbiji 9. maj slavio isključivo kao Dan Evrope. Kad su se tog dana čule fanfare samo zbog raznoraznih potpisa u Briselu.
Boli ih kad potomci žrtava antifašističke borbe, zajedno sa saveznicima iz Rusije, nose slike svojih heroja i odaju im večnu slavu.
Kao šlag na tortu licemerja pojavio se u petak Kajl Skot, ambasador SAD u Beogradu, koji je očigledno dugo razmišljao kako da pomuti slavni dan u Srbiji.
I konačno se dosetio.
Njegovoj ekselenciji zasmetalo je što je srpski general Vladimir Lazarević, junak bitke na Košarama, koji je odležao svoju presudu Haškog tribunala, učestvovao u maršu "Besmrtnog puka".
Skot je poručio da je "sramota da ratni zločinac korača ispred onih koji žele da odaju počast saveznicima koji su umirali boreći se za pravdu i mir u Evropi".
Ne ulazeći ovoga puta u herojstvo generala Lazarevića i nepravednost Haškog suda koji je u junake "moderne Evrope" pretvorio sve te Haradinaje, Gotovine i Oriće, moramo samo ponoviti da je Vladimir Lazarević danas slobodan čovek.
I da ima pravo na slobodu kretanja i na učešće u antifašističkim manifestacijama, koliko god se to ne sviđa Pentagonu, Beloj kući, NATO centrali, Briselu, pa i američkom ambasadoru.
Dugo je, dakle, Kajl Skot razmišljao, mućkao glavom, ali je na kraju uspeo da prevaziđe sve.
Uspeo je da stane na čelo kolone - Besramnog puka u Srbiji.
