Dačić: Da je Putin bio predsednik 1999, ne bi nas bombardovali
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da Srbija pokušava da postane članica Evropske unije, ali to ne znači da treba zaboraviti na tradicionalne odnose sa prijateljima kao što je Rusija.
U intervjuu za ruske „Vesti“ ocenjuje da se Zapad, da je Vladimir Putin bio predsednik 1999. godine, ne bi usudio da bombarduje Srbiju.
Dačić je u u intervjuu za ruske „Vesti“ najavio je da će Sporazum o stvaranju slobodne trgovine između Evroazijske ekonomske unije i Srbije biti potpisan na jesen.
Danas su Moskva i Beograd saveznici. Srbija se smatra najbližim kandidatom za ulazak u Evropsku uniju, a Zapad uvodi nove sankcije Ruskoj Federaciji. Koja je verovatnoća da će se Beograd ipak pridružiti antiruskim sankcijama ako je to uslov za pridruživanje EU?
— Ove godine slavimo 140 godina od otvaranja prve ambasade Srbije u carskoj Rusiji, a prošle godine obeležili smo 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Kao što vidite, naše zemlje su vezane dugom istorijom, a prijateljstvo Rusije i Srbije već je tradicija. Sada su naši odnosi na nivou strateškog partnerstva. Zato Srbija nikada nije uvela i neće nametati sankcije ili bilo kakve restriktivne mere protiv Ruske Federacije, uprkos činjenici da je pod velikim pritiskom. Srbija pokušava da postane članica Evropske unije, ali to ne znači da treba zaboraviti na tradicionalne odnose sa prijateljima kao što je Rusija. Moramo braniti svoje nacionalne i državne interese, a Moskva nam u tome svakako pomaže. Pored toga, to nam pomaže da održimo teritorijalni integritet u kosovskom pitanju. Blago rečeno, bilo bi veoma pogrešno nametati sankcije nakon zapadnih zemalja.
Nedavno je kosovski lider Hašim Tači rekao da bi sporazum o normalizaciji odnosa sa Beogradom mogao biti potpisan već 2019. godine. Istovremeno, nema vidljivog pomaka. Kakve je ustupke Srbija spremna da učini u ovom pitanju?
— Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, bez saglasnosti Beograda. Kosovo nije imalo pravo na to, jer nije bilo predmet federacije bivše Jugoslavije i nakon raspada Jugoslavije nisu postojali. Iz iskustva ŠSR-a, znate da se Sovjetski Savez raspao u federalne republike koje su bile deo njega. Kosovo je bilo deo Srbije, i to je ostalo. Neke zapadne zemlje podržale su poziciju Kosova, ohrabrile separatizam albanske manjine u pokušaju da proglase nezavisnost. Istovremeno, Kosovo je mesto gde je nastala srpska država, prva srpska prestonica, srpska patrijaršija, pravoslavni srpski manastiri koji su zaštićeni od strane Uneska. Vekovima su Srbi proterivani sa tih prostora, uključujući i vreme otomanske ere. Trenutni etnički sastav pokrajine Kosovo i Metohija rezultat je dugogodišnjeg etničkog čišćenja. Prošlo je 11 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije uspelo da se postavi kao nezavisna država. Oni nisu postali članovi UN, OEBS-a, Saveta Evrope. Pet zemalja EU ih ne priznaje.
Da li se razmatra scenario razmene teritorija između Beograda i Prištine, o čemu je mnogo pisano u medijima?
— Od samog početka smo rekli da je nemoguće rešiti problem Kosova bez sporazuma između Beograda i Prištine. Međutim, Priština veruje da sporazum između nas podrazumeva samo naše priznanje Kosova. Apsolutno se ne slažemo s tim i nikada to nećemo učiniti. Ako žele kompromis, spremni smo za razgovor. Jedan od scenarija znači ono što ste spomenuli (razmena teritorija). To se još nije dogodilo, jer je Kosovo nametnulo carine na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, nakon čega je Srbija zaustavila dijalog. Kažu da će se dijalog nastaviti samo ako Srbija prizna njihovu nezavisnost. To se neće desiti. Sada čekamo da ukinu carine, onda možemo nastaviti pregovore. Mi stalno informišemo Rusiju o tome šta se dešava, postoje konsultacije naših predsednika. Vladimir Putin i Aleksandar Vučić sastali su se 26. aprila u Pekingu na forumu i razgovarali o ovom pitanju. Dvadeset devetog aprila predsednik Vučić je bio u Berlinu na poziv Angele Merkel i Emanuela Makrona. Pošto je dijalog sada zaustavljen, zaključenje sporazuma pre kraja godine moguće je samo ako Priština pokaže da želi kompromis.
Makedonija je nedavno promenila ime i uskoro bi trebalo da se pridruži NATO-u. Sada savez planira da preuzme Bosnu i Hercegovinu. Zar ne mislite da oko Srba nastaje prsten koji ih prisiljava da krenu ka severnoatlantskim integracijama?
— Mislim da Bosna i Hercegovina nikada neće postati članica NATO-a, jer je to nemoguće bez saglasnosti Republike Srpske — Srba koji tamo žive. NATO treba da uzme u obzir stavove Srbije i srpskog naroda, a mi se zalažemo za vojnu neutralnost i ne ulazimo u bilo kakve saveze. Činjenica da su zemlje članice NATO-a oko nas neće promeniti ni položaj Bosne i Hercegovine ni položaj Srba. Želimo korektne odnose sa Severnoatlantskim savezom, posebno pošto je misija NATO-a na Kosovu, koja bi, u skladu sa Briselskim sporazumom, trebalo da obezbedi mir. Ali nećemo postati član saveza, s obzirom na negativno prethodno iskustvo koje imamo.
Pre 20 godina počela je invazija na Jugoslaviju zemalja NATO-a. Koliko su sada sveža sećanja na to?
— Ove godine se sećamo 20. godišnjice početka NATO agresije. To nazivamo upravo agresijom, jer Savet bezbednosti UN nije doneo odluku. Ti je bio presedan. Prvi put u modernoj istoriji, vojna organizacija je napala suverenu zemlju bez odluke Saveta bezbednosti. NATO bombe su ubile mnogo civila. Bombardovali su bolnice, stambene zgrade, mostove, vozove, poginulo je mnogo dece. Ovi zločini se ne mogu zaboraviti. Naš narod ovo smatra zločinom protiv Jugoslavije — Srbije i Crne Gore, uprkos činjenici da je u Srbiji bilo više akcija. I šteta je što niko za to nije odgovarao za to. Rekli su da ti događaji nisu odgovornost međunarodnih sudova. Posledice se još uvek osećaju, ali moramo živeti s tim i sarađivati sa zemljama koje su nas bombardovale.
Kako to utiče na odnose Beograda sa zapadnim partnerima?
— Mi sarađujemo sa NATO-om, ali nikada nećemo zaboraviti šta se dogodilo. Posebno ne smemo zaboraviti da je ishod njihovih postupaka bio proglašenje nezavisnosti Kosova. To sugeriše da je postojala sprega između američke i britanske administracije. Iako su druge evropske zemlje na to reagovale pogrešno, na primer Nemačka i Francuska. Srbi su bili veoma srećni kada je Donald Tramp pobedio na izborima. Srbi mrze porodicu Klinton zbog bombardovanja. Kada je počelo bombardovanje, Klinton, Medlin Olbrajt (bivša američka državna sekretarka) i Toni Bler (bivši premijer Velike Britanije) lažno su opravdali početak agresije zločinima srpskih snaga i srpske policije, koji nisu dokazani u međunarodnim sudovima, čak ni u Međunarodnom sudu u Hagu. Događaji u Račku bili su direktni uzrok početka bombardovanja. Oni su licemerno nazvali ovu akciju „Milosrdni anđeo". Intervencija je nazvana „humanitarna" zbog zločina počinjenih nad Albancima. Posledice ovih događaja: 400 hiljada Srba je nekada živelo tamo, a sada samo 100 hiljada, a posle 1999. godine, 300 hiljada Srba je napustilo ove teritorije, i niko ne kaže da se tamo vraća. To je tada bilo stanje međunarodnih odnosa. Da su bili malo drugačiji, možda bi i rezultat drugačiji. Zahvalni smo Ruskoj Federaciji na pomoći koju je pružila, ali da je Putin tada bio predsednik, ne bi se usudili da nas bombarduju. Mislim da bi Rusija zauzela drugačiji stav.
Kosovo nije postiglo puno svetsko priznanje. Ipak, ono je već postalo član različitih međunarodnih sportskih organizacija. Da li Beograd pokušava da utiče na ovu situaciju?
— Više puta smo razgovarali o ovoj temi sa međunarodnim sportskim organizacijama, koje, kada prihvataju Kosovo, ne poštuju sva pravila koja su zapisana u njihovim poveljama. Statut UEFA navodi da samo države mogu postati članice ove organizacije, a Kosovo je postalo član UEFA, uprkos činjenici da to nije država. Želimo ista pravila za Kosovo kao i za druge države. Veoma smo zahvalni Rusiji i drugim zemljama koje nam pomažu u međunarodnim organizacijama da Kosovo ne postane njihov član, kako bi se poštovala povelja međunarodnih organizacija. Mi to ne odobravamo. Oni nemaju svoje „državne“ simbole — himnu, zastavu, itd. U Evropskoj uniji, naziv „Kosovo“ je obeležen zvezdicom, a u sportskim federacijama on se jednostavno pojavljuje kao Kosovo, kao i Ruska Federacija, Srbija i bilo koja druga država. Ovo izaziva turbulencije i probleme sa zemljama koje nisu priznale Kosovo. To je i za nas veliki problem, jer ne znamo kako da se ponašamo kada se na sportskim događajima moramo sastati sa Kosovom, jer ih na taj način zapravo prepoznajemo kao zemlju, ali to se ne bi trebalo desiti.
Srbija pregovara o stvaranju zone slobodne trgovine. Kada će biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini?
— Pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini su skoro gotovi. Sporazum bi trebalo da bude potpisan na jesenjem sastanku premijera zemalja članica EAEU. Već smo imali neke sporazume o slobodnoj trgovini sa nekim članovima EEU, tako da je sve što smo morali da uradimo bilo da se složimo na nivou cele unije.
Da li postoje planovi za blisku saradnju sa organizacijom — na primer, da postanete posmatrač, kao što je Moldavija?
— Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom oko 20 godina i većina robe je izuzeta od plaćanja carine. Želimo FTA sa EEU, ali naše učešće u nekom drugom obliku nije uzeto u obzir. To nije u našem interesu, jer smo geografski malo dalje od ovog regiona. Zainteresovani smo da razvijamo temu FTA u budućnosti. Zamislite, iako mi ne težimo članstvu, sama činjenica da želimo slobodnu trgovinu sa EAEU već je negativno zapažena u Briselu. Ali u ovom slučaju nas ne zanimaju njihove kritike. Inače, imamo veoma dobre trgovinske i ekonomske odnose sa Rusijom, prošle godine je promet iznosio oko tri milijarde dolara, ali smatramo da to nije dovoljno i da ga treba povećati.
Kako Brisel i Vašington reaguju na planove Beograda da se priključi "Turskom toku"? A kakvi su izgledi za saradnju u Srbiji i Rusiji u energetskom sektoru?
— Mi već sarađujemo u energetskom sektoru — imamo dogovor. „Gaspromnjeft“ je, zajedno sa našom državom, vlasnik najveće srpske kompanije za preradu nafte. Ulažu se veoma velike investicije u modernizaciju ovog preduzeća. Naš veliki problem je nedostatak nafte i gasa. Osamdeset odsto gasa moramo da uvozimo. Nismo u mogućnosti da ga uvezemo iz drugih zemalja i jedina ruta je iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske. Imajući u vidu trenutne probleme u Ukrajini, ako se ovaj pravac zatvori, Srbija će ostati bez gasa. Stoga je Južni tok za nas bio veoma važan, a zaustavili su ga EU i SAD, uprkos činjenici da u to vreme nisu blokirali Severni tok. "Turski tok" se sada sprovodi, izgradnja dela gasovoda koji će prolaziti kroz Srbiju treba da se završi sledeće godine, ali pre nego što se ovaj posao završi u Bugarskoj. Naravno, mi osećamo pritisak zbog toga iz zapadnih zemalja, ali niko drugi nam ne nudi gas. Samo prazne reči. Dakle, učešće u „Turskom toku“ je naš nacionalni interes. Ovde govorimo o vitalnom pitanju.
