Oni žele lično da posreduju između Beograda i Prištine
Angela Merkel i Emanuel Makron nudili su da se direktno uključe u dijalog između Beograda i Prištine ako Kosovo privremeno suspenduje takse, piše Blic.
- Spominjala se i mogućnost da se takse koje su uvedene na srpsku robu suspenduju na šest ili četiri meseca, a Merkelova i Makron nudili su da u tom slučaju lično uđu u dijalog između Beograda i Prištine. Kao što se može videti iz daljeg razvoja dogovora, ponuda nije prihvaćena - kaže izvor "Blica" iz diplomatskih krugova.
Sledeći susret dogovoren je upravo u Berlinu, i to za 1. jul u Parizu, kako bi se ponovo pokušalo sa pronalaženjem rešenja za nastavak dijaloga koji je zapao u ćorskokak zbog taksa.
O susretu regionalnih lidera u Berlinu juče se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da Priština neće da ukine takse, ne zato što je sama "čvrsta" u tome, već što je "čvrst" neko ko im je za to dao zeleno svetlo.
- To sam u Berlinu odmah rekao i kancelarki Merkel i francuskom predsedniku Makronu — da Priština neće popustiti, ne zato što su čvrsti, već zato što je neko drugi, ko im je tako rekao, čvrst. Oni nisu verovali… Kako da odbiješ Francusku, Nemačku? Nemoguće. Rekao sam — znam ljude, znam im mentalitet i znam koliko snažne sile mogu da stoje iza njih - kazao je Vučić.
Postavlja se pitanje kako bi ulazak ove dve strane uticao na položaj Srbije u dijalogu, a šef srpske diplomatije Ivica Dačić je oprezan u oceni.
- Moj stav je da u razgovore može da se uključi svako ko ima načina da utiče na to da Priština povuče takse, što bi onda dovelo do pokretanja dijaloga - kaže Dačić za "Blic".
Uskoro će proći i šest meseci od kako je Priština uvela takse na robu iz Srbije, a ministarka za EU Jadranka Joskimović za "Blic" kaže da bi Merkelova i Makron kapacitet uskoro morali da pokažu na prvom testu — da ubede Prištinu da povuče jednostrane tarife koje su onemogućile dijalog.
- Nelogično je misliti da oni i do sada nisu bili posredno uključeni, posredstvom svojih delova administracije u svim EU institicijama, posebno u okviru Evropske spoljnopolitičke službe. U suprotnom, to znači da je zajednička spoljna i bezbednosna politika EU(ZSBP), a Briselski sporazum i dijalog su njen deo, bila nekoordinirana i ne do kraja usaglašena. Tako da direktno uključivanje može da bude namera da se delimično menja način vođenja i koordinacije ZSBP, o čemu se inače vodi debata u EU. Ne znam koliko će to uticati na nastavak dijaloga, ali kapacitet bi morali da pokažu na prvom testu — a to je da ubede Prištinu da povuče jednostrane tarife koje su onemogućile dijalog - ocenjuje Joksimovićeva.
Sličnog stava je i politički analitičar Dragomir Anđelković:
- Njihova moć će se ogledati u tome da Albance nateraju ne samo da ukinu takse, već i da se potrude i izdejstvuju suspendovanje platforme o dijalogu koju su usvojili.
Platforma je takođe ta koja onemogućuje nastavak razgovora - napominje Anđelković.
