DW: U susret samitu u Berlinu
Odlazak srpske delegacije u Berlin 29. aprila praćen je čitavim nizom izjava srpskih zvaničnika o Kosovu i rešavanju kosovskog problema.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno daje poneku izjavu o Kosovu, u kojima je kako vreme odmiče sve manje optimizma. Predsednik Srbije tako tvrdi kako ima utisak "da su svi u regionu, Evropi i svetu sahranili bilo kakvu šansu za bilo kakav sporazum".
Srbija je po njegovim rečima učinila sve da dođe do nekakvog kompromisa, i ta izjava je praktično pojašnjenje svega onoga što je Aleksandar Vučić izrekao pred svojim stranačkim kolegama na Glavnom odboru Srpske napredne stranke (SNS).
Predsednik SNS je i tu priliku iskoristio da istakne "kako će se od Beograda „tražiti da priznamo Kosovo a da ne dobijemo ništa", i kako u Berlinu očekuje "početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude puna nezavisnost, a da Srbija ne dobije ništa".
Beogradski mediji već danima naglašavaju kako će regionalna konferencija u Berlinu biti mesto na kojem će Srbija dobiti nekakve ultimatume i planove na koje će morati da pristane. Potpuno drugačiji stav iznosi predsednik Kosova Hašim Tači, koji kaže da u Berlinu neće biti nikakvog plana za sporazum Beograda i Prištine, i da skup nema nikakvu tajnu agendu.
Prenosi se i pisanje zapadnih medija, koji navode da će se u Berlinu zapravo "sahraniti" ideja o promeni granica po etničkom principu, i da će Nemačka predložiti specijalan status za sever Kosova. Beograd u svakom slučaju očekuje da dobije "nešto", a ta ideja je usko povezana sa nekim teritorijalnim očekivanjima. Insistiranje da se dobije "nešto" je već duže vreme i okosnica izjava srpskih vlasti. Sa druge strane je sve glasnije protivljenje pojedinih zapadnih zemalja ideji korekcije granica, i uspeh berlinske konferencije će očito zavisiti od procene učesnika, pre svega Srbije, da li su dobili "nešto" ili "ništa".
Kosovo je evropski problem?
Mislim da je cilj berlinske konferencije da se održi čitava ideja razgovora Beograda i Prištine, koji su sada potpuno prekinuti, ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.
- Problem Kosova zbog evropskih izbora takođe neće biti u fokusu Evropske unije (EU) bar do jeseni - dodaje Beširi, i ističe da "možemo očekivati da će Francuska snažno podržati nemačko protivljenje razgraničenju ili korekciji granica. To može biti i jedna vrlo snažna poruka da će se problem Kosova rešavati u Evropi, jer je to njeno dvorište, a ne u Vašingtonu".
Politički analitičar iz Beograda Dragomir Anđelković smatra da će se, osim opštih mesta o sporoj ali dostižnoj evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, u Berlinu promovisati i unutrašnja politika EU:
- U tom smislu će Merkelova i Makron poslati poruku da imaju inicijativu, i da bez obzira na kritike oni drže stvari pod kontrolom na Kosovu, i da tu spornu oblast ne prepuštaju ni Americi ni Rusiji - kaže Anđelković.
Suština priče o specijalnom statusu za sever Kosova je pokušaj da se pronađe neko prelazno rešenje, koje bi omogućilo Kosovu da napreduje ka međunarodnim organizacijama, potencijalno možda i ka članstvu u Ujedinjenim nacijama, ističe Naim Leo Beširi.
- Srbija bi sa druge strane možda dobila neke ekonomske povlastice, ili ubrzan napredak ka EU. Francuska trenutno nema previše entuzijazma za taj ubrzani put, i tu bi možda moglo doći do nekog dogovora Nemačke i Francuske - kaže Beširi.
