Srbiji zavrću ruku u Berlinu?
Da li će 29. april biti prekretnica i početak završne faze pregovora Beograda i Prištine koji su skoro pet meseci u zastoju zbog taksi na robu iz centralne Srbije? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da od sastanka u Berlinu krajem aprila, koji su inicirali čelni ljudi Nemačke i Francuske, ne očekuje ništa.
- Blago njima i njihovim završnim fazama! Ne postoji taj malj na kugli zemaljskoj koji će me naterati da sednem za sto sa njima dok ne ukinu takse. Neka zaborave ideju da mogu Srbiju da ponižavaju, i u Prištini i drugom delu regiona - poručuje srpski predsednik.
Međutim, analitičari su uvereni da moćni evropski dvojac, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, nisu bez jasnog plana i cilja sazvali ovaj neformalni sastanak na koji su pozvani i lideri zemalja zapadnog Balkana, ali i čelnici EU.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić konstatuje da su se neke stvari vidljivo promenile, iako se o njima ne govori u javnosti.
- Činjenica je da predsednik Vučić više ne pominje razgraničnje, iako je do pre neki mesec govorio da je to njegova zvanična politika. To je direktan rezultat pritiska Angele Merkel. Ako je nemačka kancelarka utvrdila da nema razgraničenja, sada hoće obe strane da pritisne da obnove dijalog - kaže Jakšić za "Vesti".
Priprema terena
To znači da u skladu s najavljenom nemačkom politikom, Beograd ne treba da računa na razgraničenje i iscrtavanje novih granica koje su priznanjem Kosova za Nemačku nesporne, dok Priština mora da ukine takse na srpsku robu.
Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib bio je jasan. Okupljanje lidera zapadnog Balkana u Berlinu predstavlja pripremu terena za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
- Mi se nadamo da će takse uskoro biti ukinute i da će se time stvoriti uslovi za nastavak dijaloga - rekao je Šib, uz napomenu da organizatori ne žele da probude prevelika očekivanja.
Prividan ustupak
Domaći analitičari koji su evroskeptici upozoravaju da nema govora o kompromisu ako se Srbiji poručuje da su granice otcepljenog Kosova za njih neprikosnovene, dok se na drugoj strani pravi privid da se Beogradu čini ustupak tako što će se naterati Priština da ukine jednostrane takse.
Tako Dragomir Anđelković kaže da su Nemačka i Francuska su uvek imali pristrasan stav prema Albancima.
- I na ovaj skup u Berlinu gledam kao na novi pokušaj da se Srbija privoli na nove ustupke. Naše državno rukovodstvo treba da ode tamo, ne treba odbijati susret, ali mora jasno da ponovi da kompromis podrazumeva dvostrane ustupke - smatra Anđelković.
U Moskvu po blagoslov
Srpski predsednik će nakon Berlina zamoliti i ruskog predsednika Vladimira Putina za sastanak. Tek tada će, kako kaže, biti spreman da narodu na KiM i Srpskoj listi predoči plan Beograda.
- Verovatno će tražiti da Rusija ne staje na put rešenju koje se očigledno sada piše u Berlinu. Istovremeno, to može da iskoristi za ovdašnju javnost da iza sebe ima i Putina, što je veoma važno svim protivnicima dogovora sa Albancima, koji su rusofili ili bar evroskeptici, a kojih ima dosta u redovima svoje stranke - tumači Boško Jakšić.
Srpska vreba šansu
Milorad Dodik kaže da za RS predstavlja opterećenje politika očuvanja teritorijalnog integriteta koju vodi Srbija.
- Da je Srbija prihvatila otcepljenje Kosova, mi bismo se sigurno do sada već odvojili od BiH - rekao je Dodik za "Dojče vele" i nacrtao kartu Balkana kroz deset godina: RS i Srbija ujedinjene, a sever Kosova u Srbiji.
Poslednji šef diplomatije SFRJ Budimir Lončar smatra da na Balkanu ne bi trebalo da bude novih granica jer bi to imalo domino efekat. Nije važno, kaže, da li će Srbija priznati otcepljenju pokrajinu "već da Kosovo uđe u UN".
U inat Americi
Nemački ambasador Tomas Šib potvrdio je da sastanak u Berlinu treba da pokaže da je zapadni Balkan i dalje prioritet za Nemačku i Francusku.
Analitičari su upozoravali da se Vašington sve više nameće kao glavni posrednik u odnosima Beograda i Prištine, iako Bela kuća nije uključena u pregovore. Sa stavom SAD da je za njih prihvatljiv svaki dogovor dve strane, pa i razgraničenje, Brisel se našao u marginalizovanoj poziciji. Posle rešenja decenijskog problema oko imena Makedonije, za EU je važno da pokaže sposobnost da probleme u svom dvorištu rešava i bez SAD.
Razmena ideja
U Berlinu neće biti zvanične konferencije, već "sastanak radi neformalne razmene ideja". Osim predsednika i premijera Srbije i Kosova, na skup su pozvani i čelnici Albanije, Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Crne Gore, kao i predstavnici EU Žan Klod Junker i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.
